Izvor: Politika, 31.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivrednici čekaju zakon o zadrugarstvu
U Srbiji prevlađuju mala poljoprivredna gazdinstva i njihovim vlasnicima samo moderno organizovane zadruge mogu da pomognu da prestanu neisplativo da svaštare
Valjevo – Prema prvim nezvaničnim podacima s terena, od nezapamćenog poplavnog talasa Srbiji su pričinjene štete na oko 80.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. U Kolubarskom okrugu bujice su uništile oko 3.500 hektara oranica s različitim ratarskim kulturama.
Da je na terenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio aktivan veći broj zemljoradničkih zadruga, navedeni bilansi, po proceni stručnjaka, bili bi znatno manji. Zadružno organizovanje, posebno na selu, uvek je bilo uz slogu i efikasnost, a pokazalo bi prednosti i kod pomoći onima koji su u nevremenu najgore prošli. Do izražaja bi došla i preciznost registrovanja pojedinačnih šteta kod svakog od njih uz brze i stručne savete šta im valja činiti.
Na nedavno održanoj Skupštini Zadružnog zaveza Kolubarskog i Mačvanskog okruga u Valjevu iznete su zanimljive brojke: trenutno su u našoj zemlji registrovane 1.662 zemljoradničke zadruge, koje imaju 5.800 zaposlenih, dok je evidentirano više od 35.000 zadrugara i blizu 100.000 kooperanata. U 2013. godini zadruge su ostvarile prihod od 700 miliona dinara. U prošloj godini, na nivou Srbije, osnovano je 60 novih zadruga, što je za 20 manje nego godinu dana ranije.
U Kolubarskom i Mačvanskom okrugu u privredni registar upisano je 160 zemljoradničkih zadruga, od kojih je tek nešto više od 10 aktivno i uspešno posluje. Predsednik Zadružnog saveza ova dva okruga Malenko Majstorović kaže za naš list da osnivači i vlasnici ne odjavljuju zadruge koje nisu aktivne, čekajući da se popravi ukupan ekonomski ambijent, ali i konačno donese novi Zakon o zadrugarstvu po čijim propisima bi radili. On ne spori da je i postojeći loš, ali od proevropskog, po čijem je uzorku pisan novi zakon, očekuju značajne pomake, podršku i stimulacije.
– Svaka čast latifundistima i nekolicini većih agrarnih sistema, ali kada su u pitanju naša dva okruga, poljoprivreda neće moći da napravi ozbiljniji iskorak bez savremenog udruživanja, odnosno zadrugarstva. Ovde prevlađuju usitnjeni posedi, odnosno takozvani mali proizvođači, koji na tržištu ne mogu da naprave ozbiljniji iskorak zbog količina proizvoda, cene i marketinga. Zadruge njima treba da budu neka vrsta servisa, pre svega da obezbede repromaterijal, kvalitetno seme, poljoprivrednu mehanizaciju, pomoć stručnjaka-savetnika, ali i da pomognu kod berzanskog osluškivanja i povoljnog plasmana proizvoda. S vraćanjem zadružnog udruživanja već se kasni, jer je po našim selima smena generacija i da bismo mlade ljude zadržali po selima i uključili u proizvodnju hrane, od presudnog je značaja da ih dočeka zadruga i njen sistem poslovanja – kaže Majstorović, navodeći da u valjevskom kraju ima nekoliko zadruga koje postižu dobre rezultate i po načinu organizovanja su modeli na čiji se rad treba ugledati. Među takvima, naveo je: „Zemljoradničku zadrugu Valjevo”, „Pecka”, „Varna”, kao i još neke s područja Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Loznice. Takođe, kaže Majstorović, uočeno je da sve zadruge koje su se specijalizovane za određenu proizvodnju, od stočarstva, preko voćarstva i povrtarstva, do pčelarstva opstaju bez obzira na sva iskušenja i teškoće.
I Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, strahuje da u godini kada se obeležava 120 godina od osnivanja prve zemljoradničke zadruge kod nas, neće biti razloga za slavlje. Jubilej će, veli, proći bez donošenja novog Zakona o zadrugarstvu a, s druge strane, sva pažnja biće usmerena prema novoj Strategiji razvoja poljoprivrede.
– Ali, i pored svega, zadruge nisu mrtve i potrebno je mnogo toga da se uradi i složi da bi se podigle na viši i prihvatljiv nivo. Naš poljoprivrednik postao je u međuvremenu nepoverljiv i teško se udružuje. Ako se tome doda da je bivšim, odnosno tranzicionim Zakonom o stečaju, koji je kasnije proglašen neustavnim, kao gumicom izbrisano 900 zadruga, jasno je kakav ih je žrvanj mleo. Posle svega, bitno je da imamo programski pristup da znamo čemu težimo, kao i da mnogima u domaćem agraru postaje sve jasnije da je udruživanje naša perspektiva – kazao je Mihailović.
Budo Novović
objavljeno: 01.06.2014.
Pogledaj vesti o: Kolubara
