Izvor: Večernje novosti, 20.Maj.2014, 16:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oči spasenih pamte se zauvek

NAJTEŽE je bilo kad padne duboka noć. Mrkli mrak. Oko nas huči hladna bujica, a odjekuju krici i vapaji nesrećnih ljudi. To su scene koje će heroji Obrenovca, pripadnici specijalnog spasilačkog tima vatrogasaca pri MUP, pamtiti za ceo život. Posle šest dana neprekidnog rata sa nabujalom Kolubarom, Dejan Vojinović, vozač, Stefan Gašević, spasilac i Aleksandar Radosavljević, inspektor za kontrolu rada spasilačke jedinice Srbije, dobili su juče "pauzu" od nekoliko sati da dođu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svojim kućama, vide se sa porodicom, pa nazad. Pre povratka u boj sa stihijom, izašli su nam u susret i bili su gosti redakcije "Novosti". Pamtiće, kažu, večno i oči ljudi koje su posle višednevne agonije prihvatili na čamac i ogrnuli ćebetom. Poglede dece, izbezumljene grčeve žena, domaćina, staraca, koji su u trenu izgubili svu svoju imovinu. Spasli su za pet dana na hiljade ljudi. Ne zna im se broj. Još uzrujani, nesređenih slika, koje se kao tragični slajdovi smenjuju u glavi, trojica junaka nam prepričavaju najšokantnije i najopasnije akcije koje su doživeli u profesionalnoj karijeri. Sreda uveče, spasilački tim jedinice iz Beograda dobio je naredbu da započne evakuaciju sela u okolini Obrenovca. - Celu noć i ceo dan smo izvlačili ljude iz Poljana i obližnjih zaseoka - svedoči Gašević. Voda je tokom četvrtka već narasla do pojasa. Ali, još ni iskusni spasioci nisu slutili da ih tek čeka - bitka života. - Nemir mi je unosilo to što su stizale naredbe da dovezem još čamaca. Pojačavali smo opremu, ali mi nismo imali ronilačka odela - priča nam Vojinović. Nedaleko od potopljenog sela Poljane, osmočlani tim u četvrtak je zatekla noć. Voda je rasla. Mobilni se pogasili. Izgubili su se. Dobili su poziv iz obrenovačkog centra da se evakuišu. Kombi nije mogao da upali, jer je voda već ušla u kabinu. Morali su čamce da ostave vezane za kombi i da krenu peške. Hladna voda stigla je do pojasa. Videli su svetlost od vozila u daljini. To im je bio orijentir do kopna. Spasle su ih kolege iz Zaječara. Obrenovačkog štaba dokopali su se oko tri ujutro. Petak, cik zore. Oko pola pet, posle dva sata "odmora", oglasila se uzbuna. Kolubara je probila nasip i ušla u Obrenovac. - Za sat je narasla voda do pojasa. Ljudi su bauljali po ulicama. Nisu mogli da dođu do svojih automobila. Vraćali su se u zgrade, čupali kose... Počela je evakuacija: - Prvo smo spasavali sve koji žive u prizemnim kućama, jer nisu imali gde da pobegnu. Ljudi s visokih spratova su nas uzalud pozivali. Zatim su na red došli žene i deca. Stravična je bila scena kad je muž tražio da se sam evakuiše, jer je njegova trudna žena to odbijala. Nisam hteo da ga primim u čamac - još ne veruje Gašević. Donosili su im hranu i vodu. Kod dece u očima spasioci su videli radost. Retko ko je plakao. Stariji ljudi su odbijali da uđu u čamac. Čuli su se krici, vapaji. Voda je nadolazila. Sve je bilo mnogo lakše kad su se spasavanju priključili ruski specijalci, pa i mnogi naši građani. - Vraćamo se! Sad nas čeka Sava. A neće ni Dunav biti naivan - poručuju nam Vojinović, Gašević i Radosavljević. PROBOJ DO KRUPNjA ALEKSANDAR Radosavljević je jedan od tri spasioca koji su prvi došli do razorenog Krupnja: - Svi putevi su bili u prekidu. Uspeli smo preko brda da se spustimo nekako u potpuno uništeno mesto. Strašne scene smo videli, ljudi su bili izbezumljeni. Uspeli smo da uspostavimo vezu, mehanizacijom probijemo put. Tada je počela evakuacija.

Nastavak na Večernje novosti...