Izvor: S media, 06.Maj.2010, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove elektrane posle 2016. godine
Izgradnja dva bloka „Kolubare B” i trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B” ozbiljno kasni, a kao glavni krivac spominje se država.
Novih elektrana u Srbiji neće biti pre 2016. godine. To je skoro deset godina kasnije nego što su nova energetska postrojenja trebalo da budu na mreži. Njihov nedostatak za godinu-dve ozbiljno će ugroziti redovno snabdevanje električnom energijom u republici. Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << toga će EPS biti prinuđen da uvozi struju po ekonomskoj ceni, što će najverovatnije dodatno isprazniti novčanike građana.
Najavljena kao jedna od najvećih investicija u sledećih nekoliko godina, vredna između 1,6 i dve milijarde evra, gradnja dva bloka „Kolubare B” i trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B”, koja će uposliti srpsku privredu i više desetina hiljada radnika, još nije počela. U najboljem slučaju na jesen će se znati ko će dobiti posao, a radovi bi mogli da počnu tek sledeće godine.
Najveći krivac zašto se kasni u izgradnji elektrana su političari. Vlada Vojislava Koštunice spremljene tendere držala je u fioci godinu i po dana. Spekuliše se da je protiv ovih investicija bio Vladimir Đorđević, tadašnji direktor EPS-a.
Danas bi već trebalo da se znaju detalji obavezujuće ponude energetskih kompanija koje su zainteresovane za „Kolubaru” i „Obrenovac 3”, ali se to još nije dogodilo, jer konkurs nije precizno definisan. Oba projekta opterećena su raznim problemima i sukobljenim interesima, koje država nije uspela da reši u proteklih 20 godina.
Najveći problem je koncesija za korišćenje uglja, jer država nema jasno definisan stav po tom pitanju. U Srbiji nadležni imaju nerealna i besmislena očekivanja da će privući investitora koji će ulagati milijardu evra u izgradnju nove elektrane, a da će država kontrolisati sirovinu-energent. U zemljama u okruženju država dozvoljava investitoru da na određeno vreme eksploatiše ugalj i kontroliše cenu uglja pa onda može da pravi jasnu projekciju isplativosti projekta.
Osim domaćih nedoumica, potencijalnim investitorima smeta i velika svetska ekonomska kriza. Na početku procedure u martu 2009. godine 26 kompanija je htelo da gradi „Kolubaru B”, a 27 – TENT B3 (14 i jednu i drugu). Posle odustajanja ČEZ-a da investira u ovaj deo Evrope i da svoje planove usmeri u izgradnju nuklearnih elektrana u Slovačkoj, u konkurenciji za gradnju „Kolubare B” ostao je samo italijanski „Edison”. A kod TENT-a, Italijanima pravi „društvo” nemački RWE. Zanimljivo da je sa obe kompanije EPS potpisao ugovor za različite projekte koji su bile predmet velikih i brojnih kritika.
Zorana Mihajlović –Milanović, energetski stručnjak, kaže da će naša zemlja zbog kašnjenja u izgradnji elektrana morati da uvozi mnogo više struje. Ona tvrdi da je veoma loša odluka što će Srbija dočekati 2012. godinu bez novih energetskih postrojenja i veliko je pitanje šta ćemo tada da radimo.
– Posledica je da ćemo uvoziti mnogo više struje nego što smo planirali. Ne znam zašto su kod nas stajala dokumenta u fioci nekog ministra ili direktora EPS-a ili zašto se ne realizuju već usvojene strategije. Čim nema jasnih i preciznih pravila vreme se gubi. Za mene uopšte nije važno ko će da gradi elektrane, već da radovi konačno počnu – ističe Zorana Mihajlović –Milanović.
Procene EPS-a i stranih konsultanta pokazuju da se do 2018. godine očekuje rast potrošnje struje do 3,2 odsto, neke druge prognoze govore o rastu od osam odsto do 2012.
Ovaj manjak „viđen” je i u Strategiji razvoja energetike do 2015. godine, u kojoj se navodi da je potrebna nova termoelektrana na lignit s proizvodnjom od najmanje 4,8 milijardi kilovatsati, „kako bi se bez značajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja”.
Ova elektrana, prema Strategiji, trebalo je da proradi do 2012. godine. Ali, očigledno je da se to neće desiti.
.jpg)
