Izvor: S media, 14.Feb.2011, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolubarski Eldorado
Posle obelodanjivanja zloupotreba u preduzeću „Kolubara“, policija je saslušala bivšeg direktora tog preduzeća Dragana Tomića za kog postoje osnovi sumnje da je oštetio „Kolubaru“ za više desetina miliona evra. Prema saznanjima S media portala, malverzacije na kolubarskom ugljenokopu predmet su rada istražnih organa dve godine. Mnogo duže se ćutalo!
U julu prošle godine grupa radnika „Kolubare“ >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uputila je Opštinskom tužilaštvu Lazarevcu zahtev za pokretanje krivičnog postupka protiv ljudi za koje postoji sumnja da su članovi organizovane kriminalne grupe na čijem je čelu bio Dragan Tomić. Osim Tomića, u zahtevu se pominje najmanje još petnaestak osoba koje su učestvovale u malverzacijama i protivzakonitom sticanju profita: „Ta kriminalna grupa od 2005. godine hara u Kolubari i Lazarevcu i oštetila je državu za više od 50 miliona evra na godišenjem nivou...“.
Saslušan bivši direktor "Kolubare"
Između ostalog, navodi se i da su članovi kriminalne grupe „...prilikom izgradnje magistralnog toplovoda Vreoci – Lazarevac, ukupne vrednosti oko 10 miliona evra, kupili cevi od ponuđača čija je ponuda bila za 24 miliona dinara skuplja od najjeftinije ponude o čemu postoji dokumentacija u sektoru nabavke u Vreocima...“. Tužilaštvo u Lazarevcu poseduje i dokument grupe sindikalaca koja optužuje Tomića za „...ugovaranje poslova 12. decembra 2005. godine na otprašivanju u Radnoj jedinici Sušara sa frimom iz Helsinkija „FINNPNEUMATIC“ u vrednosti od 1.868.000 evra po principu ključ u ruke i rokom za izvođenje radova od osam meseci. Ni posle dve godine radovi nisi bili završeni a aneksima ugovora isplaćeno je oko tri miliona evra za koje se ne zna gde su završili...“.
Malverzacije u „Kolubari“ javna su tajna u Lazarevcu godinama te je i policija imala informacije o njima ali je takođe uzimala u obzir i Tomićeve dobre odnose sa tadašnjim ministrom policije Draganom Jočićem pa se u istragama nije mnogo „talasalo“. Prema tvrdnji radnika „Kolubare“ Tomić se u gradu hvalio da je sve krivične prijave protiv njega stopirao Jočić i da nikada nisu ni došle do tužilaštva. Sumnja se i da su u malverzacijama učestvovali i neki ljudi iz lazarevačke policije kupovinom kamiona i mašina za rad na ugljenokopu kao i da su registrovali firme za obezbeđenje preko kojih su, zahvaljujući vezama u „Kolubari“, dobijali dodatne poslove u tom preduzeću. Među rentijerima mašina za rad na ugljenokopu bilo je i besposličara, pa čak i – popova!
Tomić: Nisam ostavio gubitke „Kolubari”
Već je poznata priča o iznajmljivanju mehanizacije koja je na kopanju jalovine i uglja radila i po 24 sata dnevno i tako 30 dana u mesecu po ceni od 100 do 200 evra na sat. Samo za angažovanje buldozera 2007. godine privatnim rentijerima isplaćeno je od sedam do 10 miliona evra, suma za koju je „Kolubara“ mogla da kupi 20 novih buldozera „Katepilara“ a osim njih iznajmljivani su i vigeri, dizalice i kamioni čije je angažovanje u prvih nekoliko meseci 2008. godine koštalo „Kolubaru“ od tri do 3,5 miliona evra mesečno.
Posao veka, kako su ga Tomić i njegovi saradnici tada nazvali, realizovan je kupovinom starog bagera-glodara, proizvedenog u Nemačkoj 1948. godine! Plaćen je 450.000 evra. Za njegovu popravku potrošeno je 15 miliona evra (elektornika i remont koji su uradile nemačke firme), pušten je u rad pred izbore u januaru 2007. godine i nikada nije iskopao nijednu tonu uglja. Za muzejski nemački eksponat konstatovano je da nije za upotrebu a da 15 miliona evra i nisu neke pare! Sve te navode policija i tužilaštvo mogli su da pročitaju u papirima i dokumentaciji koje su im dostavili radnici „Kolubare“.
Lazarevačka javna tajna nije više ništa od toga, niti je samo lazarevačka niti je tajna. Izvesno je da se o gotovo svemu što se događa u „Kolubari“ razgovaralo na nivou kafanskih priča, komšijskog olajavanje i čaršijskih abrova. Ipak, umeli su da ćute svi: zaposleni u firmi, oni na birou, političke partije, policija, sud, tužilaštvo, lokalni mediji, popovi, građanstvo... Razlozi za ćutanje nisu kod svih bili isti, jedni su ćutke punili džepove, većini je strah za egzistenciju bio veći od hrabrosti da istinu izgovore glasno.
Dejan St. Jeremić
