Izvor: Vesti-online.com, 10.Apr.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako potrošiti 5,4 miliona evra

Čudno je to s ratovima, dok se rezervisti iz ovog poslednjeg još ganjaju s državom oko neisplaćenih ratnih dnevnica, ogroman novac za obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata čeka da bude podeljen.

Jelena Arsenović

Negde oko 5,4 miliona evra ili preciznije 620 miliona dinara državnih para biće potrošeno na jubilej koji Srbija kao zemlja pobednica svakako treba da obeleži. Rat, za koji mnogi kažu da je poslednji iz kojeg smo izašli časno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i pobednički, dugo je bio u zapećku, od školskih udžbenika do državnih priredbi.

Nije bilo zgodno obeležavati na velika zvona Cer i Kolubaru kada je u tom ratu, a možda i u tim velikim bitkama srpske vojske, "najveći sin naših naroda i narodnosti" bio na drugoj strani rova. Partizanski marš preko Igmana po ciči-zimi redovno je odnosio prevagu nad prelaskom srpske vojske preko Albanije, a veličanstveni proboj Solunskog fronta u tumačenju kapejota nije mogao ni da primiriši jednoj Sutjesci.

Austrougarskog kaplara nema, evo već skoro tri i po decenije, a mi još nismo načisto s tim šta nam je valjano u nacionalnoj istoriji. U defetističkom sagledavanju stvari sve se dovodi u sumnju, a dezorijentaciji srpskog naroda uveliko doprinose i pojedini istoričari koji, istine radi, ne svaljuju glavnu krivcu na Srbiju za izbijanje Prvog svetskog rata, ali Gavrilu Principu olako prišljampe etiketu "teroriste" a Srbiju s početka veka, kao zemlju koja je sponzorisala teroriste, upoređuju sa današnjim Iranom!

Naše nesnalažanje u ogromnoj istoriji koju smo stvarali i čija smo prečesta bili žrtva nije počelo sa istoričarima Mekmilanovom i Klarkom. Nije počela ni sa ekranizacijom Kovačevićeve drame "Sveti Georgije ubija aždahu" u kojoj po prvi put saznajemo da je vrhovna komanda srpske vojske mobilisala i vojne invalide iz prethodnih, balkanskih ratova. Istoričari se kunu da nigde do sada nisu naišli na ovaj podatak, ali Kovačević ostaje pri tvrdnji da je priča koju je čuo u svojoj porodici, inače iz okoline Šapca, verodostojna.

Danilo Šarenac, istoričar mlađe generacije koji se u svojim istraživanjima fokusirao na Srbiju s početka 20. veka, negira Kovačeviću priču, ali navodi drugi porazan podatak - srpski puk koji je oslobodio Šabac nakon ulaska u grad krenuo u pljačku.

Vrhovna komanda morala je brzo da reaguje i da jedinicu zameni drugom. Srpski vojnici, dakle, pljačkali su srpske porodice u državi Srbiji koja je bila u ratu sa Austrougarskom!

Taman pomislite kako je Prvi svetski rat svetla tačka našeg bitisanja u 20. veku, kad počinju sumnje i sumnjičenje. Nama laicima, svaki bolji poznavalac istorije ratovanja reći će da ne postoji nijedan sukob sa apsolutno bezgrešnim učesnikom i kada tako sagledate stvari, neće nam se desiti da zbog nekoliko izgrednika posumnjamo u ispravnost prava i obaveze svakog naroda da brani svoju zemlju i svakog pojedinca da brani svoj prag.

Oni kojima je sudbina namenila da u svom kratkom životu iskuše to pravo i obavezu zaslužuju da budu večno pominjani, a njihovo rodoljublje ne dovodimo u sumnju. I novac za njihovu večnu slavu treba pametno potrošiti, kako se godišnjica ne bi svela na megalomanske projekte kojim smo ispratili sedam vekova Milanskog edikta. Jubilej koji smo pompezno slavili samo zato što je rimski car koji je hrišćane uveo u red ravnopravnih građana rođen na prostoru današnjeg Niša, i to u vreme kada Srba nije bilo ni u tragovima.

Major Gavrilović, Milunka Savić i njihovi saborci okretali bi se u grobu ako novac predviđen budžetom u slavu njihove žrtve bude potrošen na skupe projekte za jedan dan i kratko sećanje.
Pogledaj vesti o: Kolubara

Nastavak na Vesti-online.com...