Izvor: Politika, 19.Jan.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz školskih klupa u proizvodnju
Milan Gajić, bivši učenik i sadašnji direktor, od Poljoprivredne škole u Valjevu napravio jednu od najprestižnijih srednjih škola u Kolubarskom okrugu i Srbiji zbog čega su ga ovdašnji novinari proglasili za ličnost godine
Valjevo – Prvi put nakon 16 godina otkako se dodeljuje laskavo priznanje „Valjevac ličnost godine”, koju pod okriljem lokalne revije „Kolubara” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biraju ovdašnji novinari, nije bilo pitanja zbog čega je njegov laureat baš Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole. Razlog je jednostavan, jer upravo pod njegovom „komandom” ova škola je ponovo uspela da povrati negdašnji ugled i postane jedna od najprestižnijih obrazovnih ustanova za agrarna zanimanja u Srbiji. U ovoj zelenoj oazi u širem centru grada sve funkcioniše po modelu koledža – u njoj su začeti određeni projekti koji imaju dobru priliku da poprime državni, odnosno nacionalni značaj.
Diplomirani inženjer Milan Gajić, inače bivši učenik ove škole koji je 2002. godine došao na njeno čelo, u razgovoru za naš list kaže da je za popravku ukupnog stanja, rejtinga i imidža, koji je bio ozbiljno urušen osamdesetih godina minulog veka, trebalo puno truda, upornosti i vere u novi preporod. Školu je, podseća, preuzeo sa velikim dugovima, nezadovoljnim profesorima, teško posrnulom ekonomijom i srozanim ugledom.
Danas škola ima 100 zaposlenih u teoretskoj i praktičnoj nastavi, odnosno 600 učenika koji pohađaju nastavu na tri smera četvorogodišnjeg i isto toliko trogodišnjeg obrazovanja. U sastavu škole je i moderna ekonomija sa 65 hektara zemljišta, savremeno opremljeni kabineti, nova fiskulturna sala, a odnedavno i dom za smeštaj učenika kapaciteta 104 mesta.
– U jednom momentu sam shvatio da za formiranje novog obrazovnog koncepta treba preuzimati iskustva od poljoprivrednih škola iz razvijenih evropskih zemalja. Tako su za naše profesore i đake u poslednjih šest godina sve ekskurzije imale za odredište upravo poljoprivredne škole i njihove ekonomije počev od Turske, preko Mađarske, Austrije, Grčke, Italije do Norveške i Finske. Iz takve saradnje začelo se i nekoliko projekata, kao što su „Omladinsko zadrugarstvo” i „Uzgoj norveškog landrasa”, sa školama i institucijama iz Norveške – kaže Gajić.
– Kad je reč o drugom projektu, mi smo u našoj školi sagradili vernu kopiju objekta u kojem uzgajamo elitni zapat norveškog landrasa čijih je prvih 30 grla uz finansijsku podršku vlade te skandinavske zemlje avionom dovezeno u Srbiju, odnosno Valjevo. Projekat toliko dobro napreduje da lično očekujem da u narednih desetak godina ova vrhunska rasa svinje postane dominantna u našoj zemlji – objašnjava direktor Gajić i dodaje i to da je njihova škola uspostavila saradnju sa obrazovnim centrom iz oblasti Ostrabotija u Finskoj, gde će svake godine veći broj svršenih maturanata veterinarske struke moći da nastavi usavršavanje na njihovom Ruralnom institutu. Valjevska škola je istovremeno i partner austrijskoj školskoj upravi u Gracu.
– Sa ovakvim pristupom moguće je postići ključni cilj da učenici uz kvalitetno teoretsko dobiju i maksimalno praktično znanje i veštine. Da budu do te mere uvežbani kako bi po završetku škole mogli odmah da se uključe u proizvodnju. I po tome smo mi jedinstvena škola, jer praktično sve ono što proizvodimo na školskoj ekonomiji, od jaja, mleka, mesa, brašna do voća i povrća, učenici dorađuju ili finaliziraju u specijalizovanim radionicama, a potom isporučuju đačkom domu, odnosno za sopstvene potrebe – naglašava direktor Gajić.
Budimir Novović
[objavljeno: 20/01/2010]
