Izvor: Politika, 18.Okt.2010, 02:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građevinski snovi beogradskih predgrađa

Golf teren u Surčinu, hipodrom i sportski kompleks u Lazarevcu, akvapark u Grockoj – projekti su koje koče nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu

Kada bi se ostvarile zamisli čelnika pojedinih prigradskih opština, predsednici država bi, po dolasku na Aerodrom „Nikola Tesla”, mogli obližnjem Bečmenu da odigraju partiju golfa. Žitelji Lazarevca bi na kopovima Rudarskog basena „Kolubara” uživali u konjskim trkama, automobilskim takmičenjima na motodromu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili bi se kupali u akvaparku. Ako bi usled invazije posetilaca carstvo vodene zabave bilo pod opsadom, mogli bi put Grocke, u akvapark na obali Dunava. Izgradnja ovih kapitalnih projekata svakako bi dobrano napunila i kase lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji nalaze. A kako je reč o objektima koji bi imali i turistički potencijal, izvesno je da bi ćara bilo i za Beograd i Srbiju...

„Sitna” poteškoća je to što ovi poduhvati ni posle nekoliko godina od kako su neki od njih zamišljeni, nisu sprovedeni u delo. Nema ni naznaka kada bi mogla da počne njihova realizacija. Da li su to samo pusti snovi, ili ipak ostvarivi planovi?

Počnimo od Surčina. Pre dve godine, „Politika” je pisala o atraktivnoj lokaciji u Bečmenu za koju je Piter Haradin, najpoznatiji svetski arhitekta igrališta za golf, govorio u superlativima. Da to nije zvučalo kao prazna priča, svedoči interesovanje mešovitog američko-austrijsko-izraelskog konzorcijuma da investira u izgradnju golf kompleksa „Oaza”. Na 300 hektara prostora, okruženog šumom i Savom, uz nezagađenu sredinu, nadomak dvomilionskog grada, vazdušne luke i autoputeva, bilo je predviđeno nicanje „grada u gradu”. Pod „dirigentskom palicom” Haradina, planirana je izgradnja golf terena, igrališta za kriket, apartmana, tržnog centra površine 30.000 kvadrata, obdaništa, doma zdravlja, škole... Cena projekta – „prava sitnica”: 800 miliona evra. Investitor je, kako kaže Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin, dao 1,8 od ukupno 26 miliona evra na ime zakupa zemljišta na 99 godina, ali nema još najava da će igrači zamahnuti palicom.

– Godinu i po dana smo se borili da prenesemo pravo korišćenja te parcele sa Ministarstva poljoprivrede na lokalnu samoupravu. Od ministarstva smo dobili saglasnost, ali je rešenje našeg odseka za imovinske i pravne poslove javni pravobranilac osporio jer je reč o državnom zemljištu. Kada smo najzad dobili pravo korišćenja, ostalo je još da se uknjiži pravo zakupa po osnovu ugovora između opštine i investitora. I to je odbijeno na prvom stepenu katastra, sada čekamo drugi stepen. Pitanje je dana kada će biti uknjiženo. Jer, treba usvojiti i plan detaljne regulacije. Tek onda će konzorcijum moći da uđe u buduće gradilište i dovede svoje kooperante koji će graditi hotele, apartmane, terene, jezero... – navodi Janošević.

On procenjuje da bi posao mogao da počne idućeg proleća. U tom slučaju, kamen temeljac treba očekivati na jesen 2011. a izgradnja bi trajala pet do sedam godina. Janošević navodi da konzorcijum i dalje drži na oku ovu lokaciju, pre svega zbog njene atraktivnosti.

– Golf igraju i bogataši i predsednici država. Oni žele da dođu ujutru, odigraju partiju i vrate se uveče svojim kućama. Ova lokacija omogućava im da slete avionom, dođu do Bečmena, i odu, a niko ne sazna da su bili u „Oazi”. Sve to već tri godine drži investitore u pripravnosti – kaže Janošević.

Prestonica bi samo od nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta inkasirala stotinak miliona evra, a imala bi i 25.000 evra mesečnog prihoda u narednih 99 godina. Na račun opštine svakog meseca od nadoknade za korišćenje građevinskog zemljišta stizalo bi oko 15 miliona dinara. Kompleks „Oaza” imao bi i socijalni značaj jer bi omogućio otvaranje radnih mesta za neke od 1.500 osoba koje čekaju na posao u Surčinu.

Nedovršene procedure oko vlasništva nad zemljom uslovile su i odugovlačenje preciznijeg plana za sportsko-rekreativni centar na kopovima RB „Kolubara” kod Lazarevca. Reč je o površini od 240 hektara na kojoj je završena eksploatacija rude, pa ju je u skladu sa svojom praksom „Kolubara” revitalizovala i vratila u prvobitno stanje. Zemljište je ustupljeno opštini Lazarevac, ali to još nije ozvaničeno na papiru. Plac je, kako saznajemo, u međuvremenu priveden nameni i na njemu se već nalaze strelište, fudbalski teren i školsko selo u koje dolaze učenici iz Lazarevca i okoline na časove u prirodi. Kada lokalna samouprava preuzme gazdovanje nekadašnjim kopom „Tamnava – Zapadno polje”, moći će da raspiše konkurs za izgradnju kompleksa čiji bi glavni aduti bili hipodrom, autodrom, etnoselo, akvapark... Sve opcije su u igri, a Mileta Radojević, član Gradskog veća, kaže da se zamisao o konjičkim trkama pokraj Lazarevca poklapa sa namerom grada da se Hipodrom izmesti sa Careve ćuprije.

– Kada se završi proces prenošenja zemljišta, moći će da se krene u potragu za investitorima. U tom slučaju i grad bi mogao da se pojavi kao suinvestitor. Letos su predstavnici velikog hipodroma i klinike za lečenje konja iz Kanade predstavili iskustva kako na 58 kilometara od centra može da posluje preduzeće uz godišnju zaradu od 1,4 milijarde dolara. Oni bi trebalo da budu savetodavci i posrednici, koji će izraditi elaborat i studiju o izgradnji lazarevačkog hipodroma, a možda i investitori u sastavu većeg konzorcijuma – najavljuje Radojević.

Za finansiranje sportskog kompleksa, jedna od mogućnosti bila je apliciranje za fondove EU. Druga opcija su donacije ili krediti iz fondova obnove ruiniranih površina gde su ranije bili rudarski kopovi.

Zamisao o sportskom kompleksu u basenu „Kolubare” poklapa se i sa idejama ovog preduzeća o kopovima kao budućem stecištu industrijskog turizma, po kojoj bi protočno jezero na ovoj zemlji bilo pretvoreno u lokaciju atraktivnu za ribolov i sportove na vodi, sa obalom kapaciteta da primi 20.000 ljudi, na kojoj bi bio amfiteatar za kulturne manifestacije. Radojević kaže da već postoje prilazi jezeru, na koje zasad dolaze samo pecaroši.

Akvapark u Grockoj, treći kapitalni projekat u predgrađu, polaže najviše prava na epitet nesuđenog. Izvesno je samo da bi potencijalna lokacija za ovu vodenu atrakciju bilo osam hektara dunavskog priobalja. Na ovom području pre nekoliko godina započela je izgradnja sportske hale, koja je obustavljena kada je utvrđeno da se objekat nalazi na dve katastarske parcele. Da bi se moglo govoriti o akvaparku, potrebno je najpre da se priobalje preparceliše i da se donese plan detaljne regulacije ovog područja, kojeg za sada nema ni u najavi.

Dimitrije Bukvić

Daliborka Mučibabić

objavljeno: 18/10/2010

Nastavak na Politika...

YU-Build.rs: Građevinski san predgrađa Beograda