Izvor: Večernje novosti, 22.Maj.2014, 14:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuvamo prag i ljudskost

KAO da nisu bili deo tragedije u kojoj ih je vodena stihija, svih ovih dana, dizala do gornje granice - mogućeg. Adrenalin je još na toj, najvišoj koti. Drži ih da se ne predaju ni beznađu ni gorčini od iznenadnog divljanja Kolubare.Mi smo u Belom Polju. To je onaj deo Obrenovca u koji se ni do danas ne može bez traktora. Ili kakve teže mašine. To važi s jedne strane, iz pravca koji iz grada vodi do ovog naselja. S druge je uopšte nemoguće doći bez čamca i veštih čamdžija. Na mapi je nemerljive nesreće, a tu nas dočekuju ljudi s dostojanstvenim mirom koji zadivljuje.- A prigovarali su nam da smo mi, Belopoljci, bundžije. Ma šta nam nisu prigovarali... Te izigravamo heroje, te nećemo da delimo sudbinu evakuisanih. Ne kažemo da narod nije morao da potraži udobnija rešenja. Svako ima pravo da bira. Neki, naravno, nisu mogli ni da biraju između života i smrti. A mi, mi smo izabrali da ostanemo, po cenu života - govore meštani Belog Polja.Njih više od trista, od oko hiljadu petsto, koliko broji ovo naselje, uprkos svakojakim mukama koje im je donela poplava, odoleva u Belom Polju, u svojim domovima. Čuvaju svoje pragove. I pragove rođaka, komšija i prijatelja.I, nisu ogorčeni zbog ove, iznenada nametnute uloge čuvara. I, nisu ljuti na odloženi povratak evakuisanih.- Niko ne treba da se ljuti - kaže mladi Danijel Kuburović, otac troje dece, od kojih najmlađe ima samo osam meseci. - Zamislite šta bi bilo da se, u okolnostima kada u gradu nema ni vode, ni struje, nije regulisana ni kanalizacija... sav taj narod vrati, šta bi bilo? Bila bi bolest i smrt. Govorim vam ovo kao roditelj. Lično, ne bih dozvolio ni svojoj deci, ni supruzi, ni majci da se vrate dok se za povratak ne stvore uslovi za, koliko-toliko, bezbedan život od zaraze i ko zna sve kakvih boleština.Zašto je u ovoj priči važno Belo Polje? Zato što se ovde odvažno brani svoja kuća, a istovremeno se postaje junak tuđih života.Da se vratimo u noć između proteklog četvrtka i petka...Podivljala Kolubara te noći, od Velikog Polja, gde je probila nasip, zakovitlala je preko asfaltne baze, gradske deponije i azila za pse. Jurnula je preko ovih, za Belopoljce, tragičnih tačaka, preko njih - u Obrenovac. Satima koji su trajali kao godine, u toj neravnopravnoj borbi, trajala je bitka na život i smrt.- Mi i danas izvlačimo i pored puta, u vrećama, ostavljamo uginule životinje... I ko zna čega sve u ovoj vodi nema. I ko zna sve šta je sprala voda s gradske deponije. Zato smo svesni koliko bi bio koban povratak onih koji su izvučeni i onih koji su izmakli užasnom talasu, a koji je valjao svu tu prljavštinu.Uzvodno uz taj talas koji se smirio i Kolubaru koja se povukla u svoje korito plovimo sa Miroslavom Kuzmanovićem, njegovim sinom Vladom i Đorđem Savatićem. Oni veslaju... Veslaju između krovova, kroz voćnjake, između nekadašnjih plastenika, provlače nas kroz ograde. Ispod vrba, topola...Na krovovima vidimo potresne slike. Prva: uginule životinje koje su pokušale da potraže spas na krovovima su gotovo u raspadanju. U voćnjacima, na vrhovima voćaka koje tek izviru iz mutne vodurine, zapetljala se garderoba, igračke, nameštaj.- Ko zna koliko će trajati raščišćavanje kada se voda povuče - pita se Miroslav Kuzmanović.- Do jeseni - odgovara Đorđe Savatić.Merimo vodu kojoj se mutna dubina ne može ni sagledati. Merimo je po tome koliko se kuće pred nama, kao ljudi, bore da je od krovova potisnu. Uz pomoć sunca i neba.- Nije do vode da ona, odozgo, nije pogurala deponiju - kažu Belopoljci. - I, kako decu da vratiš u Obrenovac? Kako stare da vratiš?Plovimo pored krovova Markovića. Ovde spasa od bujice nije bilo za mladu ženu iz ove porodice, Spomenku. Plovimo pored Uroševe kuće, porodice koja je na krovu sa osmoro članova i psom ljubimcem dočekala spas junaka i komšija iz Belog Polja. Potom smo pored krovova Docića i Dragićevaca.- Čovek je ovde hranio sedamnaest bikova - slušamo kazivanje čamdžija. - Svi su se podavili.Neopisive slike nesreće. Nije mogao da ih, ni za nijansu, ublaži prizor porodice koja je, mirno, izvlačila iz vode porodične fotografije, venčane darove i nešto malo pokućstva.LOV NA “HIJENE“U BELOM Polju meštani nam kažu da im žandarmerija i policija dopremaju dovoljno hrane i vode. Donose i lekove kome su potrebni. Ističu da su zadivljeni koliko brzo reaguju i policija i vojska da spreče, kako kažu, organizovane „hijene“, pljačkaše koji u muci ovog naroda pokušavaju da love u mutnom.ČARAPE ZA NOVINARESTEFAN Babić, policajac iz Obrenovca, skinuo je u Belom Polju svoje čarape i ponudio našim reporterima, preko čijih čizama se prelivala voda.- Ne ustručavajte se, uzmite molim vas - govorio je. - Uzmite kao da ste mi brat, kao da ste sestra. Uzmite.PODRŠKA UN BALKANU: PRIPREMAJU NOVE TIMOVEGENERALNI sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je juče zabrinutost zbog razarajućih posledica poplava na Balkanu navodeći da timovi UN blisko sarađuju sa nacionalnim organima u pružanju pomoći.U saopštenju se navodi da je u BiH, Srbiji i Hrvatskoj evakuisano više od 70.000 osoba, a više od 50 njih je stradalo, nema struje...Stanovništvu su, ističe se, hitno potrebni voda za piće, hrana, šatori, i medicinska sredstva. Zahvaljujući državama članicama UN na njihovoj brzoj reakciji, koja uključuje i slanje timova za pružanje humanitarne pomoći i civilno-vojnu podršku, Ki Mun je istakao da su UN spremne da mobilišu dalju pomoć ukoliko dobiju takav zahtev.

Nastavak na Večernje novosti...