Izvor: Kurir, 03.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BASEN "KOLUBARA" KRATAK ZA 15 MILIJARDI DINARA!
U periodu od 2006. do 2009. količine uglja iz takozvane prekostandardne proizvodnje prodate po znatno nižoj ceni
LAZAREVAC - Rudarski basen "Kolubara" je u periodu od 2006. do 2009. ostao kratak za 15,3 milijardi dinara jer je "prekostandardno proizveo i prodao" Termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) iz Obrenovca 16,3 miliona tona uglja po znatno nižoj ceni od uobičajene!
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se pojašnjava u uvodniku majskog broja kompanijskog mesečnika "Kolubara", u okviru Elektroprivrede Srbije funkcioniše takozvano interno tržište koje je uređeno odlukom "o kriterijumima za utvrđivanje transfernih cena za obračun transakcija EPS-a i zavisnih privrednih društava" među kojima je i RB "Kolubara".
Stručnjaci "Kolubare" smatraju da su "transferne cene", kao najbitniji deo tog dokumenta, ostatak dogovorne ekonomije. Taj problem nije rešen iako iz najvećeg ugljenokopa u Srbiji na njega godinama ukazuju.
Takođe se precizira da se pod prekostandardnom proizvodnjom računa svaka tona kolubarskog lignita koja je iznad one količine uglja neophodnog da zadovolji tehničke karakteristike blokova TENT po proračunu za optimalnu godišnju proizvodnju struje.
Svaka tona kolubarskog uglja koja iz Kolubare u Obrenovac stigne iznad optimalnih potreba TENT-a je "prekostandardna" i za nju se plaća tek 10 do 12 odsto uobičajene cene. RB Kolubara je na taj način u 2006. uskraćena za oko 2,5 milijardi dinara za ukupno prodatih 3,5 miliona tona uglja. Tokom 2007. manjak je iznosio 3,3 milijarde dinara za 3,8 miliona tona lignita.
Naredne 2008. za "prekostandardnu proizvodnju" od 4,8 miliona tona lignita manjak je bio 4,9 milijardi dinara, a u 2009. gubitak je iznosio 4,4 milijarde dinara.
Stručnjaci smatraju da bi milijarde bez kojih ostaje RB "Kolubara" dobro došle u najvećem investicionom ciklusu u istoriji najvećeg ugljenokopa u Srbiji.
Razvojnim programima "Kolubare" predviđene su investicije u otvaranje zamenskih i novih kopova od nekoliko milijardi evra od čega bi deo trebalo da obezbedi sama "Kolubara".
U 2010. trebalo bi da u te svrhe bude uloženo 14,7 milijardi dinara, što neće biti lako obezbediti s obzirom na to da će, posle svih odbitaka i otplate postojećih kredita, za te namene ostati oko šest milijardi dinara.
Sedamdeset odsto srpske proizvodnje uglja
Kolubara godišnje proizvede oko 70 odsto uglja u Srbiji, dok se iz tog lignita u četiri termoelektrane, od kojih je TENT najveći, godišnje proizvede oko 52 odsto električne energije u Srbiji.
Iz RB Kolubara već su upozoravali da je pravovremeno otvaranje zamenskih i novih kopova, u čemu se kasni, preduslov za elektroenergetsku stabilnost EPS-a i Srbije u godinama koje dolaze.
