Izvor: Mondo, 07.Dec.2012, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alo: Kletva kestena-zapisa zaustavila kop
Taman kad su s teškom mukom iselili 4.500 mrtvih s groblja u Vreocima, pred upravom RB Kolubara iskrsnuo je problem divljeg kestena - zapisa starog 30 godina.
Tri meseca pripremano presađivanje svetog drveta na novo vreočko groblje juče je odloženo kada su radnici "Kolubare" odbili da obave posao plašeći se kletve, piše "Alo".
"Hrabar jesam, ali lud nisam. Šta mi treba da slučajno nešto krene >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << naopako, ko bi me spasao od prokletstva", objašnjava bagerista Darko M., koji je juče odbio da započne radove na otkopavanju drveta.
Divlji kesten koji sprečava širenje površinskog rudnika uglja posađen je 1986. u blizini groblja, ali je ono kasnije prošireno pa se i sveto drvo našlo unutar njegovih kapija. Godinama je pored kestena na dan seoske slave prolazila litija, a meštani su se prema njemu odnosili sa velikim strahopoštovanjem.
Kada je početkom oktobra staro groblje preseljeno, meštani su od uprave rudnika zahtevali da se drvo sačuva i presadi na novo groblje. Slavko Savatijević, zamenik predsednika MZ Vreoci, kaže da je pored kestena na teritoriji ovog sela posađeno još nekoliko zapisa.
"Imamo još tri svete kruške, dva duda i jedan hrast. Njima smo obeležili granice sela i svake godine na dan mesne slave litija je obilazila svaku svetinju", objašnjava Savatijević, koji je već pripremio mesto na koje će kesten biti presađen, čim se pronađe dovoljno hrabar bagerista da drvo iskopa.
Kesten koji je juče trebalo da bude presađen visok je osam metara, a procenjuje se da će njegova težina, kada bude iskopan, sa busenom iznositi blizu 10 tona.
Zapis je drvo koje u Srbiji predstavlja svetinju za selo na čijem se područiju nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst.
Srpski istoričar religije Veselin Čajkanović pisao je da je institucija zapisa nasleđena iz prethrišćanske religije, u kojoj je imao ulogu hrama. Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća.
Milorad Veselinović, zamenik direktora beogradskog Šumarskog instituta, koji je juče trebalo da nadgleda radove, kaže da je i samo preseljenje drveta raelan problem jer, za razliku od Evrope, u Srbiji veoma retko presađuje ovako veliko drveće zbog visoke cene takvih poduhvata.
"Srbija čak nema ni adekvatne mašine. Jedina takva, kupljena pre 40 godina, postoji u beogradskom 'Zelenilu', ali je već godinama pokvarena i nema saobraćajnu dozvolu", objašnjava on.
(MONDO, foto: Wikipedia)
