Izvor: RTS, 28.Jul.2019, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjaj i beda muzike "na klik"
Posle višednevnog izmicanja, crvena reklama koja revnosno iskače iz ćoškova interneta kao nagazna mina, konačno me je pogodila. Preuzeo sam "Jutjub mjuzik“, shvatio da besplatno mogu da preslušam svaki album za koji sam ikada načuo i debelo se razočarao.
Ne, nisam se upravo probudio iz kome. Znam da postoje onlajn muzičke platforme, znam da internetom krstare pirati, znam da se muzika sluša >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i na Jutjubu koji se ne preziva mjuzik. Sve sam to pokušavao i uspevao da ignorišem, zaobiđem, eskiviram, ali me muzika u digitalnom formatu uporno juri.
Postala je neukusno dostupna, bezobrazno besplatna, profesionalno našminkana i nepristojno agresivna. Kako i gde pobeći?
Osećam se kao debela tetka koja se osmelila na ekstremnu dijetu, zaključala hranu u frižider, njega u podrum, ali je frižider dobio ruke i noge, hoće iz podruma i mnogo je besan.
Svi ti albumi koje sam godinama sakupljao i preslušavao, svi o kojima sam čitao i planirao kada ću ih nabaviti, svi koje sam po muzičkim prodavnicama radoznalo gledao pitajući se šta se krije iza neobičnih omota i zamišljajući ih jednog dana na svojoj polici...
Ne prihvatam da mi ih na gomili, fizički razobličene i osakaćene gurnu u telefon i tako demistifikuju i razmađijaju muziku i ukradu svaku njenu čar. A čar je uvek u nepoznatom i nedostižnom. Nikad u načinjenom, uvek u sledećem koraku.
Tako nabacana i do kosti ogoljena muzika, gubi svaku vrednost. Jer dobro zvuči imati na računu sve pare sveta, ali gde i kada da ih potrošim? Dobro zvuči imati besplatan pristup celokupnoj muzičkoj istoriji, ali mogu li stvarno sve albume da preslušam? Mogu li svakom da posvetim pažnju, čujem poruku i osetim emociju koju mi je autor namenio?
Ne želim sve pare sveta, a siguran sam da ih nikada neću ni imati, pa se ne sekiram. A crvena okrugla ikonica na telefonu daje mi lažnu slobodu, lažnu nadu i lažnu mogućnost da poslušam sve albume koje želim. Ali pažnja, koncentracija i život prekratki su za takav poduhvat.
Frustrirajuća je blizina tog neprohodnog i neosvojivog izobilja. Sloboda koja je nesrazmerno veća od mogućnosti uživanja u njoj, dovodi do ludila.
Da je ovo seminarski rad iz ekonomije, sigurno bih upotrebio termin marginalna korisnost ili vrednost. Pošto nije, objasniću vam ga jednostavno.
I prvo i četvrto parče bureka koštaju isto, ali je marginalna vrednost prvog neuporedivo veća od četvrtog jer ćemo kupovinom prvog utoliti glad i želju, a četvrto nećemo moći da pojedemo. Već peto nema nikakvu vrednost. Naprotiv, donosi štetu – biće nam muka.
Sve što je neograničeno i dostupno u nepotrebno velikim količinama gubi svoju čar i vrednost. Ne želim da me mame tepsijama besplatnog bureka koji ne mogu da pojedem. Želim da maštam o sledećem parčetu.
Ne ulazeći u metafizičke rasprave kada je i koja muzika bila bolja, način na koji nas pevajuće aplikacije navikavaju da slušamo muziku, nije podsticajan za njen kvalitet.
Popularnost kliktajuće muzike ne šalje autorima poruku da od njih očekujemo celovita umetnička dela, emocije, priče i pouke. Za njih smo izgubili strpljenje i pažnju.
Izgleda da nam treba samo jednokratna, usputna i jeftina zabava od klika do klika, od skrola do skrola.
Posvetiti pažnju muzici znači informisati se o novom albumu, pročitati recenzije, odlučiti da li je vredan kupovine, osmisliti finansijsku konstrukciju, otići u prodavnicu, kupiti ga i naći mu mesto na polici. Samo tada ste sigurni da nijedan deo poruke koju autor šalje poštar nije zagubio.
Prelazak sa starih i priglupih muzičkih uređaja na ove nove i pametne, obezvredio je i zvuk. Iz popularne muzike proterani su instrumenti i kvalitetna svirka.
Sve se svelo na jednolične, kompjuterski programirane melodije, malo kompleksnije od nekada korišćenih za zvonjavu debeljuškastih telefona.
Slušajući muziku na klik, prizivamo muziku stvaranu na klik.
Na kraju balade, u kapitalizmu nema besplatnog ni leka, a zašto bismo imali besplatnu pevajuću aplikaciju? Ako saberemo cene fizičkih primeraka svih tamo dostupnih albuma, možemo samo da nagađamo kakav li nam bakšiš iz zadnjeg džepa uzima, pa joj se isplati da nam svira.
U pokušaju bekstva definitivno nisam sam. Iz podruma su pre par godina pošli gramofoni, a za njima prese za rezanje ploča iz fabričkih depoa.
Novi gramofoni se ponovo masovno proizvode, skoro svi novi albumi popularnih autora izlaze i na vinilu, a muzički klasici se reizdaju.
Svake godine u aprilu, ceo svet, uključujući i Srbiju, obeležava Dan prodavnica ploča. Još 2016. godine, prodaja ploča u Britaniji vratila se na nivo iz 1991.
Hipsteraj, pomodarstvo, prolazni trend, nabrajaju zloznamerni, a ja vam kažem - reakcija, beg i spontani pokušaj zaustavljanja muzičke inflacije.
Nema pevajuće aplikacije koja će stati na crtu dobro uigranom timu gramofon–pojačalo–zvučnici, pa makar znala više pesama i od najboljih kafanskih svirača.
Da li biste pažljivije čitali ovaj tekst da ne čami ovde besplatan?
Pogledaj vesti o: Jutjub
.jpg)
