Izvor: KMnovine.com, 16.Feb.2015, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskrinkavanje „klajnovanja“
Već decenijama pratim istupanja Ivana Klajna u štampi, u kojima on – u početku zaobilazno, oprezno i prikriveno, a kasnije sve slobodnije, otvorenije i drskije – zagovara napuštanje srpske ćirilice i njeno zamenjivanje hrvatskom latinicom.
Počeo je sa pohvalama „štedljivom iks“. Nije pominjao „štedljive 'ja', 'ju', 'jo', 'je', 'št', 'šč'“, nego samo „štedljivo iks“, čime je zaobilazno navodio ljude da batale „rasipničku >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ćirilicu“ i opredele se za „štedljivu latinicu“. Pa je kao uzgred spominjao da se oznake za merne jedinice „po mogućnosti“ pišu latinicom, i tako, u svakom narednom pojavljivanju sve otvorenije se opredeljivao za tuđe pismo na račun ćirilice. Dok konačno nije otvorio karte i jasno rekao da „dvoazbučje nije nikakvo „bogatstvo“, nego nesreća i tragedija (što mi čuvari ćirilice odavno tvrdimo!), i da bi se trebalo vratiti jednoazbučju, ali na – latinici“. Među lingvistima srbohrvatistima, koji po principu „kupus gleda, meso vadi“, smišljeno zamajavaju narod podvalama o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“ dok istovremeno sve čine da u toj „ravnopravnosti“ ćirilica nestane, Klajn je bar jedini iskren, i otvoreno predlaže – preslovljavanje srpskog naroda posle hiljadugodišnjeg korišćenja ćiriličnog pisma.
Doduše, isto to potajno priželjkuju i ostali lingvisti, ali se ustručavaju da to otvoreno kažu, pa se bez izuzetka služe istim metodom – podvalama. U nedavnom nastupu na RTS Ivan Klajn je opravdavao potiskivanje ćirilice od strane latinice, pa je naveo i svoja „obrazloženja“, što se u maniru srpskih lingvista uvek svodi na – podvaljivanje, koje sam ja nazvao – klajnovanje. Pa da pođemo redom i obrazložimo svako od navedenih „klajnovanja“, Klajnovih i lingvističarskih podvala.
a) „Latinica i ćirilica nisu u istom položaju, nisu simetrične“
On priznaje da latinica potiskuje ćirilicu, ali ne prihvata da je to posledica delovanja Vatikana i jugoslovenskih i srpskih komunista – što mi čuvari ćirilice tvrdimo – nego je to navodno „ zato što latinica i ćirilica nisu u istom položaju, nisu simetrične“. A kako je došlo do te „nesimetričnosti“, to lukavo prećutkuje da bi podvala mogla da prođe. Klajn ovde sadašnje stanje uzima kao svršeni čin, kao nešto što „traje od kada Srbi imaju pismenost“. Podmuklo prećutkuje višedecenijsko organizovano nasilje nad ćirilicom i smišljen, planiran, organizovan, finansiran i kontrolisan rad partijskih, državnih organa, školskog sistema, JNA, naučnih, kulturnih institucija, katedri za srpski jezik, televizije i celokupnog života u Jugoslaviji koji je doveo do ove nesimetričnosti na predviđenom putu ka konačnom preslovljavanju srpskog naroda. Ovde Klajn očekuje da se zločin isplati i da neće biti raskrinkan. Pogledajte primere Makedonije, Bugarske, Rusije, Ukrajine, Belorusije… Šta je sa tom „nesimetričnošću“ tamo? Njima njihove vlasti, ni pretkomunističke, ni komunističke, ni postkomunističke nisu podvaljivale „ravnopravnost pisama i bogatstvo dvoazbučja“, kao što su to jugoslovenske i srpske vlasti i njihovi lingvisti kao „izvođači radova“ podvaljivali srpskom narodu. Srpska deca su se rađala i odrastala u insceniranom i dirigovanom okruženju isključivosti hrvatske latinice uz podvalu o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“, pa su odrasla na zabludi o tome šta je „naše pismo“, pa se danas tuku za tuđe u uverenju da brane svoje, i to je dovelo do nesimetričnosti o kojoj Klajn govori, a što on podmuklo prećutkuje.
b) „Latinica vam je neophodna za engleski, za latinski, za većinu stranih jezika koji se uče kod nas“
Ovde ima zrno istine i mnogo laži i podvala, samo je pitanje koliko ko može da vidi i koliko je sposoban da prepozna podvalu. Ovde je jedino istina da nam „latinica treba za latinski jezik“, a sve ostalo je – klajnovanje. Koja latinica nam je potrebna za strane jezike? Ista kao i u predjugoslovenskoj Srbiji – latinska abeceda i odgovarajuće nacionalne latinice u skladu sa odabranim jezikom – francuska, nemačka, španska, norveška, poljska, mađarska… Kada sam ja u petom razredu osnovne škole (1957/58) počeo da učim francuski jezik, već sam znao hrvatsku latinicu, koju smo prema Novosadskom „dogovoru“ iz 1954. g. mi u Srbiji učili kao drugo pismo (druga je stvar koliko su Hrvati prema istom tom Novosadskom „dogovoru“ zaista učili ćirilicu kao drugo pismo!), ali mi ta hrvatska latinica nije bila ni od kakve koristi za francuski jezik, i sve jedno sam u prvoj lekciji morao da učim pismo jezika koji mi je dodeljen! A to je bila francuska latinica, a ne hrvatska latinica koju Klajn potajno želi da nam uvali! Druga deca su iz istog razloga učila rusku ćirilicu ili nemačku latinicu. Engleski se tada kod nas nije učio. Dakle, pod vidom „stranih jezika“ podvaljuje nam se hrvatska latinica. U kom stranom jeziku koji se kod nas uče postoje slova Ž, Š, Č, Ć, Đ? Da li sad vidite u čemu je podvala? Da li sad znate šta je to „klajnovanje“?
Danas ima mnogo Srba koji ne prihvataju izraze „srpska ćirilica“ i „hrvatska latinica“. Da im pomognemo da vide o čemu se tu radi:
Razne ćirilice, pa i srpska, razne latinice, pa i hrvatska.
Da li je „latinica neophodna za formule u matematici, fizici, hemiji“? Ili možda nije... Da li je uopšte neophodna u medicini? Sigurno ćete se iznenaditi kada budete saznali u kojoj meri se koristi ćirilica u nauci, medicini i široko prihvaćenim tehnološkim uređajima poput mobilnih (prenosivih) telefona. Latinski u medicini? Odgovore na sva ova pitanja, koja ćete sigurno doživeti kao otkriće neke misterije, naćićete kada kliknet na stranu Čuvara Ćirilice!
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
