Izvor: JUGpress.com, 09.Nov.2017, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradjani Niša se ne osećaju dovojno bezbedno
NIŠ
Građani Niša ne osećaju se dovoljno bezbedno u svom gradu.
U Nišu više od 4.000 ljudi poseduje vatreno oružje, i to dva ili više komada, dok samo šestoro njih ima dozvolu za njegovo nošenje.
Nišlije poseduju i više od 8.000 komada lovačkog oružja.
Ratna prošlost, tradicija i kriminal glavni su razlozi rasprostranjenosti vatrenog oružja u Nišu – čulo se danas u Media reform centru u Nišu gde su prezentovani podaci do kojih je došao >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Centar za istraživanje javnih politikai iz Beograda, na panel-diskusiji „Ljudska bezbednost i vatreno oružje: Uključivanje problema oružja u strateški okvir grada Niša“.
Pri tome nije identično stanje u svim delovima grada.
“Opština Palilula, prema stavovima naših sagovornika, pokazala se kao najnebezbednija u Nišu zbog nepostojanja policijske stanice u Paliluli”, “, kaže Filip Stojanović iz Centra za istraživanje javnih politika.
“Građani Niša bezbednost poistovećuju sa sigurnošču, mada je bezbednost mnogo širi pojam . Kada govorimo o upotrebi vatrenog oružja određene stvari nisu prepoznate, kao što je recimo nekontrolisano korišćenje nelegalnog oružja, kao I sam postupak legalizacije, koji nije dovoljno objašnjen “ kaže Maja Kamenov iz Centra za razvoj civilnih resursa.
U Nišu je u toku izrada teksta nove strategije bezbednosti i pratećeg akcionog plana, a potreba za smanjenjem rasprostranjenosti ilegalnog i broja zlupotrebe legalnog oružja nalaže da se to uvrsti u novi tekst strategije, kao I da se i predvide konkretne mere u akcionom planu.
Kod građana osećaj besperspektivnosti stvaraju određeni bezbednosni problemi , pre svega zbog ekonomske (ne)bezbednosti i nezaposlenosti, ali I lična nebezbednosti koja se manifestuje kroz fizičko i vršnjačko nasilje, maloletničku delinkvenciju i organizovano prosjačenje koja je naročito rasprostranjena kod romske populacije. S tim u vezi iznet je podatak da je više od 60 posto momaka prisustvovalo tuči, dok je svaka četvrta devojka bila svedok fizičkog nasilja. Treći segment je I zdravstvena nebezbednosti, zbog rasprostranjenost narkomanije, alkoholizma i polno prenosivih bolesti. Učesnici ističu da narkomanija I alkoholizam povećavaju verovatnoću za nasilje, šverc oružja I vršenje drugih krivičnih dela, objašnjava Filip Stojanović.
Tokom kampanje koja je sprovedena u poslednje tri godine Policijska uprava u Nišu prikupila je 159 komada oružja. Na novou Srbije taj broj je preko 10.000 komada.
Istraživanje u Nišu sprovedeno je u okviru projekta ,,Građani na straži: Učešće javnosti i lokalizacija reforme sektora bezbednosti” koji Centar za istraživanje javnih politika sprovodi uz podršku Odeljenja za demokratizaciju pri Misiji OEBS-a u Srbiji. Oslanja se na dugogodišnja terenska istraživanja uticaja vatrenog i malokalibarskog oružja na ljudsku bezbednost. Ta istraživanja pokazuju da važeći zakoni iz ovih oblasti kao I primena rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost – u Srbiji (2017-2020), ne mogu imati uspešnu primenu ukoliko nisu podržani sa lokalnog nivoa.
Razgovor u Nišu organizovao je Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Centrom za razvoj civilnih resursa iz Niša.
Pored Niša projekat je sproveden u Zemunu I Mladenovcu.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
