Izvor: RTS, 30.Jan.2012, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomen-ploča Jovanu Hristiću
Na zgradi u Skerlićevoj 26 otkrivena spomen-ploča književniku Jovanu Hristiću.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkrio je spomen-ploču Jovanu Hristiću na zgradi u Skerlićevoj ulici 26 u čijem dvorištu je bila smeštena kuća u kojoj književnik živeo od 1945. do 1993. godine.
O značajnom tragu koji je Hristić (1933-2002) ostavio u srpskoj kulturi, osim ministra Markovića, govorili su akademik Svetlana Velmar Janković >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i profesor Predrag Bajčetić, a prisutnima se obratio i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.
Marković je rekao da je Hristić pisao "nedovoljno za one koji su želeli stalno još nešto od njega, ali sasvim dovoljno, jer sve što je napisao do danas ima isto ili samo pojačano značenje".
Ministar je ispričao da je Hristića upoznao kao njegov urednik i primetio da "nema lakše i lepše stvari nego uređivati tekstove Jovana Hristića".
"To znači da olovku možete da odložite na stranu i samo uživate u čitanju i onda prosledite štampariji. Nema se tu šta ni dodati ni oduzeti", istakao je Marković, dodavši da je njegov stil bio "sažet, tačan i precizan".
"Sretali smo se u redakciji Književnosti. Tu su ljudi razgovarali o politici, dnevnim događajima, a Hristić je umeo na jedan neverovatan način sa blagim osmehom da to gleda, sluša i prezire", rekao je Marković.
Ministar kulture je rekao da se od Hristića moglo naučiti da prvo morate mnogo toga da pročitate, da razumete, a ne da "na prvu loptu" reagujete i razmislite da li neka novost zavređuje da uđe u korpus vašeg znanja.
Svetlana Velmar Janković istakla je da se Hristić prvo predstavio kao pesnik čiji je stih odmah odjeknuo sasvim osobeno i starovremenski i moderno u isti mah.
"To se događalo još u ono doba u kojem je onaj naročiti govor socijalističke misli i izraza nama izgledao neprihvatljivo nadmoćan, a Jovan Hristić, naš Vava, oglasio se pesničkim jezikom u kojem su odzvanjali daleki šapati starih Helena, čudesno oživljeni prodornim misaonim bleskovima moderne evropske poezije, najviše one iz prve polovine 20. veka", rekla je ona.
"Ta poezija natopljena ćutanjem i ćutanje ispunjeno poezijom značili su, shvatili smo, za Jovana Hristića, pribežište, osvojenu pećinu samospoznaje, njegovu nevidljivu isposnicu u nemilosrdnom grotlu modernog sveta", dodala je Svetlana Velmar Janković.
Ona je istakla da u ovom pesniku bio prisutan podjednako uzbudljiv dramski pisac, koji je pristao i na ulogu pozorišnog kritičara i uobličio se u vrhunskog esejistu i "nenadmašnog majstora jednostavnosti kazivanja istina".
Bajčetić je primetio da je Hristić bio "mudrac, koji je svoje znanje i iskustvo predao mladima".
Ministarstvo kulture je prošle godine, koja je bila proglašena Godinom knjige i jezika, u saradnji sa "Večernjim novostima" i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 17. spomen-ploča koja je postvaljena.
Pogledaj vesti o: Jovana Janković
