Izvor: B92, 22.Dec.2014, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbi, kupite i letujte u Albaniji"

Srbija proizvodi višak žitarica, a Albanija jeftinu struju i trebalo bi samo da se dogovorimo o razmeni, kaže predsednik Privredne komore Albanije Ilir Žila.

Vi imate pšenicu, stočnu hranu, a mi, recimo, jeftinu struju oko koje se možemo dogovarati. Naše ekonomije, u svakom slučaju, mogu da se dopunjuju, one nisu konkurencija jedna drugoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << već treba da su na istom zadatku – da učinimo sve da novac ostane u regionu, kaže Žila.

"I mi i vi, nažalost, imamo problem da shvatimo da jedan američki ili proizvod iz Evropske unije nije bolji od onog kojeg imamo u svom, zajedničkom, regionalnom dvorištu. A sav progres će zavisiti od regionalne integracije trgovine i spajanje malih ekonomija, kakve su naša i vaša, imaće veliki uticaj na evropske privredne tokove. Ukoliko smo zajedno u ekonomiji, bićemo interesantni i Evropi. Zato, između ostalog, moramo što pre da sednemo i da razgovaramo i o skidanju carinskih barijera jer će obe strane time biti na dobitku", smatra on.

"Albanija ima veliki broj hidroelektrana, izuzetno je bogata rekama, a struju u potpunosti dobijamo iz njih. Kada su padavine, prosto ne znamo šta ćemo sa strujom. Stoga bi integracija našeg i vašeg elektrosistema bila jako interesantna. Ukoliko bismo povezali ta dva sistema pala bi cena električne energije i mislim da itekako vredi da razmišljamo u pravcu te integracije", kaže Ilir Žila, napominjući da se u njegovoj zemlji proizvode tri miliona tona cementa, oko dva miliona tona nafte... "Kao nusproizvod pravimo bitumen, jaki smo u građevinarstvu. Ima tu još segmenata u kojima bismo mogli razviti poslove, te predlažem da zaboravimo sporazum CEFTA i da direktno sarađujemo. Ekonomija je velika stvar", navodi on.

Predsednik Privredne komore Albanije prošle nedelje posetio je sa delegacijom albanskih privrednika Novi Sad, kako bi sa ovdašnjim razgovarali o potencijalnim zajedničkim biznisima, u trgovini, agraru, prehrambenoj industriji, turizmu...

Prvi čovek privrede Albanije nije zadovoljan činjenicom da u toj zemlji nema srpskih investicija, ali je ubeđen da će se nakon ove posete i inteziviranja saradnje na ekonomskom nivou stvari brzo popraviti i da će spoljna trgovina dveju zemalja skočiti najmanje 30 odsto.

Od početka ove godine do oktobra Srbija i Albanija trgovale su za 150 miliona evra, mahom je naša roba odlazila na to tržište, a tek 25 miliona evra vredeo je uvoz albanskih proizvoda.

Elem, Žila i njegovi saradnici proteklih dana imali su nekoliko razgovora sa menadžerima vojvođanskih kompanija, mahom onih koje se bave proizvodnjom i trgovinom hrane i veli da nije bilo dileme oko toga da je ekonomska saradnja neophodna i neminovna, a naročito se potenciralo na povoljnosti koju omogućuje povratni transport – šleperi koji voze robu iz Vojvodine u Albaniju, imali bi, naime, šta da povuku otuda.

"Iako je to naš prvi kontakt, shvatio sam da su obe strane jedva čekale ovaj susret. Želimo da nam kažete šta je to što vam treba, a mi vam možemo ponuditi. I želimo da znate da srpski biznismeni mogu u Albaniji da kupe bilo koju kompaniju, hotele, apartmane... Valona i Saranda su kao Monte Karlo, popularna su i lepa letovališta, a u prvoj zoni, na obali mora, kvadratni metar košta svega 600 evra", kaže Žila.

"Svakako smo zainteresovani da imamo investicije, da nađemo partnere iz Vojvodine koji bi ulagali zajedno s nama u turizam. Rado ćemo prepustiti turističkim kompanijama i organizacijama da preuzmu upravljanje u našim hotelima. Kao predsednik Privredne komore Albanije imam već veliki broj zahteva naših turističkih organizacija za ovakvu vrstu saradnje", poručuje Žila uz poziv našim građanima i turističkim agencijama da pogledaju turističku ponudu ove zemlje i gostuju u njoj.

"Lepa je to priroda, imamo lepo more, dobru kuhinju, a sve je od 35 do 40 odsto jeftinije nego u drugim zemljama Jadrana i Sredozemlja. Sezona nam traje dva meseca duže nego u Crnoj Gori ili Hrvatskoj, imamo oko dva miliona turista godišnje...", kaže on.

Albanija, pomenimo, godinama unazad beleži privredni rast. Svetska banka je u ovogodišnjem izveštaju zabeležila da je ova zemlja zadržala finansijsku stabilnost, uprkos ekonomskim poteškoćama u Evropi. Problemi su joj veliki javni dug, visoka stopa nezaposlenosti, ali naš sagovornik veli da čine sve kako bi olakšali strana ulaganja i unapredili ekonomiju.

"Nemamo para u budžetu za subvencije stranim ulagačima, recimo, za radna mesta ili slične. Ali, postupak otvaranja firmi je jako jednostavan, možete registrovati firmu u Albaniji u toku jednog dana za samo jedan evro. Pritom, svaki sertifikat može se dobiti u elektronskoj formi u roku od sedam dana. Carinski sistem prilagođen je Evropskoj uniji, a pre dve nedelje doneli smo odluku da sve firme koje su u poslednje tri godine poslovale pozitivno mogu da pređu na takozvano kućno carinjenje", objašnjava on.

"Prošle godine direktne strane investicije vredele su 700 miliona evra. Kroz Albaniju, recimo, prolazi Trans-Adriatik Pipelin, trasa za prirodni gas iz Azerbejyana. Praktično, mi smo čvor tog toka za Balkan. Inače smo u velikim energetskim investicijama pa tako kod nas gradi Štatkraft, velika norveška kompanija koja se bavi energetikom i ima milijardu dolara u hidrocentralama", naglašava Žila.

Naš sagovornik je želeo da vojvođanska javnost dobije informaciju o albanskim putevima koji doskora nisu bili na dobrom glasu. Mnogo je, veli, poslednjih godina investirano u putnu infrastrukturu i Albanci nastavljajiu da grade autoputeve.

"Recimo, iz Tirane se u Podgoricu stiže za dva sata, a Albanija i Crna Gora imaju zajednički granični prelaz na kojem se obavljaju samo ulazne kontrole. Uglavnom smo puteve proteklih godina gradili našim fondovima, mada ima i stranih donacija, ali one mnogo kasne, pa na kraju ispadaju kao krediti. Od Albanije do Vojvodine samo deonica između Niša i Podujeva nije autoput, tako da je lopta kod vas da zatvorite tih 80-tak kilometara. Završetkom kraka Niš - Priština mi smo za šest sati u Novom Sadu, a nadamo se da će i srpski biznismeni brzo shvatiti koliko je značajna mogućnost da za tako kratko vreme dođu do naših morskih luka sa svojom robom", ukazuje Žila.

Nastavak na B92...