Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firme po struju kod trgovaca
BEOGRAD - Vreme jeftine električne energije za velike industrijske potrošače, koja im je uštedela desetine miliona evra, a u istom iznosu oštetila domaću Elektroprivredu Srbije, izgleda da polako prolazi. Promenama Zakona o energetici firme poput „Ju-Es stila“, kikindske „Livnice“, cementara, trebalo bi da plaćaju cenu struje, koja je približnija tržišnoj, ali još nije odlučeno kakav će mehanizam biti primenjen da se ovo ostvari. Nova pravila trebalo bi da nateraju velike potrošače >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da postanu kvalifikovani kupci, što oni zasad ne žele, posle čega će struju morati da nabavljaju i na tržištu, a ne isključivo od EPS. Ovim će sigurno biti obradovani trgovci i domaći i strani jer će biti više posla za njih, ali i EPS jer će mu se povećati prihodi.
Cena elektrike u Srbiji za domaćinstva je najniža u Evropi, osim Makedonije, a ista je situacija i kod privrede. Sve dosadašnje vlade nisu dozvoljavale adekvatno poskupljenje, pre svega zbog očuvanja socijalnog mira, ali to obilato koristi privreda kojoj je ovaj energent važna sirovina. „Ju-Es stil“ je tako u 2005. godini plaćao struju oko 2,4 evrocenta, dok je na tržištu bila oko 3,6, što govori da bi za oko 50 odsto račun ove kompanije bio veći, kao i prihod domaće Elektroprivrede. Na godišnjem nivou to je tada bilo oko 8,4 miliona evra. Prošle godine prosečna cena koju je američka firma plaćala EPS-u bila je oko 3,5 evrocenti, a na tržištu je struja mogla da se nabavi za oko 7,6 evrocenti. Sa ovim cenama „gubitak“ domaće firme je od 40-50 miliona evra. Slično se dešava i kod ostalih velikih potrošača, kojih ima oko dvadesetak.
Glavna začkoljica je u postojećem Zakonu o energetici prema kome kvalifikovani kupci taj status dobijaju samo kada ga zatraže. Naravno, niko od direktora velikih firmi nije lud da zatraži taj status jer tada EPS ne bi bio u obavezi da ga snabdeva po sadašnjem Tarifnom sistemu, kao što snabdeva domaćinstva, već bi mogao da sa njim sklapa drugačije ugovore ili da kupuje struju na tržištu. Nacrt izmena Zakona predviđa da kupac struje ima obavezu sticanja statusa kvalifikovanog kupca, a kada ga stekne u roku od šest meseci mora izabrati isporučioca struje. Ključ je, međutim, u pravilima za sticanje i promenu statusa kvalifikovanog kupca, koji, prema tim izmenama Zakona, treba da donese Agencija za energetiku. Od ovih odredbi će zavisiti da li će veliki potrošači sve potrebne količine morati da nabavljaju na tržištu ili samo deo, a moraće i da se urede brojni drugi detalji koji će odrediti njihovu sudbinu.
MAĆIĆ: PREKO PLANA DO POLITIKE CENA
Maćić navodi da je veoma bitno da EPS završi plan razvoja. „U njemu treba da budu sagledane potrebe za energijom bar u narednih desetak godina, mogućnosti njenog optimalnog obezbeđenja i neophodne investicije, uključujući i zaštitu životne sredine. Ovaj plan će biti osnova za uspostavljanje dugoročnije politike cena, što je veoma važan signal za druge investitore, ali i bitna podloga za davanje mišljenja od strane Agencije i saglasnosti vlade na cene koje će predlagati EPS, kao i za pripremu mera zaštite siromašnih potrošača“, objašnjava Maćić.
Namera državnih organa je da se ovi kupci nateraju da postanu kvalifikovani čime bi se EPS-u omogućilo da više zaradi, ali i da industrija plaća tržišnu cenu, jer i svoje proizvode prodaje po tržišnim cenama. Međutim, treba biti oprezan jer bi preterani pritisak na industriju mogao da bude kontraproduktivan. To je na svojoj koži osetila Makedonija, jer je naterala sve velike potrošače da se snabdevaju na tržištu, što je njihovoj elektroprivredi nanelo probleme u plasmanu noćnih viškova struje.
Slovenija i Hrvatska su bile opreznije, tako da su cene za kupce koji su izgubili pravo da se snabdevaju po tarifnom sistemu, na primer u Hrvatskoj skoro iste kao i pre, jer vlada neformalnim uticajem na elektroprivredu ograničava cene i za ove kupce, čime se u suštini tržište suspenduje. U zemljama u kojima je tržište ranije razvijeno tarifni sistemi za krajnje kupce postepeno nestaju.
U Agenciji očekuju da će se na izmenama Zakona još raditi. LJubo Maćić, predsednik Saveta Agencije, kaže da će u regionu još duže vreme postojati deficit električne energije i da pri otvaranju tržišta najavljenim izmenama Zakona, u takvim uslovima, moraju biti na raspolaganju i mere kojima se kupci štite od zloupotrebe.
Pogledaj vesti o: Jeftina struja
