Izvor: Politika, 31.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treća Srbija
Žestina, halabuka i galama oko „Ravne gore“ liči mi na priču o Bogu koji je sišao među Srbe da im udovolji i dogovori se sa njima kada žele da im padne kiša
Krajem prošle nedelje srce mi je ustreptalo od radosti i olakšanja. Mediji su javili da je Vlada Srbijeusvojila uredbu o privremenom finansiranju „Ravne gore“ (o Bože, kakav lapsus!) – o privremenom finansiranju Radio-televizije Srbije. Ushićen, odmah sam pozvao Nebojšu Glogovcai poručio mu da možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da odahnemo, i da ni slučajno ne brije bradu. Nisam uspeo dačujem Bjelogrlića koji glumi Tita. Zvao sam ga nekoliko puta kako bihmu javio radosnu vest da više nema nedoumica hoćemo li imati sredstava za drugi deoDramske trilogije 1941–1945. Mora da je u nekoj zabiti sa premijeromDačićem na jednoj od promocija „Montevidea“ pa od aplauza ne čuje telefon…
Ali avaj, dobre vesti i loše sustižu jedna drugu. Moji saizvršioci iz ekipe serije poslali su mi agencijsko saopštenje Subnora, i to iz Hadžića u Bosni, u kome se kaže da je povodom obeležavanja Igmanskog marša delegaciju učesnika te slavne epopeje NOB-asastavljenu od antifašista iz svih bivših jugoslovenskih republika – ovih dana primio predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić, kome su drugovi borci predali protestno pismo u kojem traže da se zabrani dalji rad na TV seriji „Ravna gora“…Rečeno da je predsednik obećao da će im odgovoriti na pismo, kao i da je izjavio da je Subnorisključivi čuvar antifašizma u Srbiji... Sada – em što strepim kakva će predsednikova odluka da bude – em me je pomalo i sramota.Osećam krivicu što pored sijaset državničkih poslova predsednik mora da se bavi mojom malenkošću.
Posle odijuma instrumentalizovanih internet mrzitelja i zlurade sinhronizovane kampanje koja je pomirila ekstremiste sleva i zdesna, poslesijaset ravnogorskih i skojevskih sajtova koji su se, motivisani, gle čuda, identičnim ciljevima, utrkivali ko će žešće bljuvati vatru, omalovažiti i napadati seriju – vruć krompir sa Ravne gore ovih dana peče mnoge dlanove. Ustalasanoj javnosti treba saopštiti odluku: Da li će biti daljeg rada na projektu Dramske trilogije?To se akademski pita profesor i reditelj Lorencin – dok u „Politici“ uljudno kudi ostvareni rezultat i upozorava me na kompleksnost teme od koje su se mnogi bezbedno sklonili. Da ne slome zube, da sačuvaju hrabrost kad iz udobne fotelje kritikuju i traže dlaku u jajetu…
Zbog slikanja performansi kame u „Ravnoj gori“ – čiju primenu nigde u istorijskoj građi nisam našao da je naredio pukovnik Mihailović – ali kojom su nažalost i nepobitno prerezani mnogi srpski vratovi – gnevnoj svetini povređenih četnika treba baciti plen. Takođe, na oltar večne vatre komunizma, koji je od 1945. do 1950. godine bez suđenja i dokazane krivice metkom u čelo likvidirao više od 100.000 srpskih rodoljuba – kojima se ni danas, baš kao nesrećnom Čiči, grob ne zna–valja položiti novu žrtvu. Hvala Bogu, zasad niko još ne spominje bacanje mojih udova i trupa razjarenim lavovima i grabljivicama – već samo da mi se zabrani dalji rad na seriji…
Džaba je meni da obećavam da ću manje slikati lepote Srbije, da će Draža postati oštriji i početi da puši lulu umesto muštikle, da ćemo učitelja u Planinici zameniti učiteljicom, da će četnici prestati da nose šmajsere i da više neće uskakati u tuđe torove, da Tito neće samo da se šeta i očijuka sa Davorjankom, da će po Ribnikarevom planu da krene putem revolucije,da će se boriti s Nemcima kao Ričard Barton uz milione dolara i kamione viskija na „Sutjesci“… Uzalud mi je da se pravdam zbog čega sam morao da snimam na Ljutom polju na Tari, a ne na Ravnoj gori pošto je pretvorena u divlje vikend naselje, zatrpano plastikom i praznim bocama od hiljade litara popijenog piva, uz prasetinu i pokolj jagnjadi svakog 13. maja…Džaba je meni da ubrzavam radnjukako mi poznavaoci dramaturgije i režije nalažu, džaba mi je da gajim nadu da je moguće da svi Srbi budu zadovoljni. Žestina, halabuka i galama oko „Ravne gore“ liči mi na priču o Bogu koji je sišao među Srbe da im udovolji i dogovori sa njima kada žele da im padne kiša… Kad su Srbi zadžakalipobegao je Svevišnji glavom bez obzira. Možda on jedini zna – hoće li se nastaviti započeta priča o srpskim kletvama i podelama u Srbiji 1941. godine, koje su tek naznačene u viđenih deset epizoda.Ili će pod kanonadom ravnogorskih eksperata i komunističkihideologaautor biti kažnjen i onemogućen da nastavi planirani rad na projektu?
Uprkos činjenici da smo bili ubedljivo najgledanija serija, nije zgoreg zapitati se – ima li u više od dva miliona gledalaca uopšte nekoga kome se „Ravna gora“ dopala? Nekoga ko je prepoznao ogroman trud, muku, hrabrost, odvažnost, odgovornost i ostvareni rezultat ekipe i kreativnog tima? Nije valjda da je to samo najveći živi dramski pisac Dušan Kovačević? Ako jeste – meni je i to dovoljno. Neće biti da pored Bećkovića i Draškovića baš niko nema reči hvale za pokazano i viđeno? Ili ih je Radoš Bajić pozvao na ručak na kojem se služilo vino sa omamljujućim sredstvom a na meniju su bile bunike? Umesto odgovora i tvrdnje da postoji TREĆA SRBIJA citiram komentar koji zaslužuje da bude objavljen ne zato što je pozitivan – ima ih na internetu sijaset – već zbog toga što je pogodio u žicu, što je s nekoliko rečenica definisao regresivnu zamenu cilja u „Ravnoj gori“. Potpisuje ga Aleksandar Džunić za koga ne znam ni ko je, ni šta je, ni odakle je.
Samo napred Radoše! Nisu krivi pacijenti, koji su poludeli od raznih FARMA(ceutika) i američkih snap-šotova od filmova u kojima se plasira 128 frejmova u sekundi, od toga pet-reklama…Pa onda Kurosavin Dersu Uzala i tvoja Ravna gora izgledaju kao slumoušn. Pokazuješ koliko je Srbija prelepo mesto za istinski život! Pokazuješ tišinom i po još kojom sekundom koliko je bremenito ćutanje starog solunca, čijeg sina vode na streljanje, a unuke mu raspinje točak istorijskih tokova. Slobodno uspori i više ako treba. Neka ovi uzavreli internetom opoganjeni mozgovi na trenutak zastanu i probude se iz tog „matriksa” koji im je apsolutno oteo identitet. Da si ti nama živo i zdrav i uzbrdo brz! Živeo!
Radoš Bajić
objavljeno: 31.01.2014.
