Izvor: Politika, 26.Avg.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slediti primer Slovačke
Promena strukture privrede podrazumeva smanjivanje uvoza i potrošnje, a povećanje izvoza i štednje
Dosadašnje sprovođenje koncepta precenjenog kursa dinara, između ostalog, dovelo je do ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, a imalo je pokriće u privatizaciji, inostranom zaduženju, investicijama, prilivu doznaka, donacija..., kada je u zemlju posle 2000. do kraja 2009. godine, po ovom osnovu ušlo, po nekim procenama, oko 70 milijardi dolara, korišćenih, uglavnom, za potrošnju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a manje za razvoj privrede. Zbog ovakvog trenda postoji opasnost da zemlja zapadne u takozvanu dužničku krizu sa svim njenim posledicama.
Nema mogućnosti za neku veću prodaju drugih domaćih preduzeća, smanjene su strane investicije i mogućnosti novih inostranih kredita, što može dovesti do ozbiljnog pogoršanja stanja u privredi i pada životnog standarda. Prema podacima Unktada za 2010. godinu, strane direktne investicije u Srbiji su u 2006. godini iznosile 4,3 milijarde dolara, u 2007. 3,5 milijardi dolara, u 2008. pale su na oko tri milijarde, a u 2009. godini bile samo oko 1,9 milijardi. Po ovom osnovu, u Srbiji je od 2001. godine uloženo ukupno oko 12,5 milijardi dolara, gde prednjače investitori iz EU. Ako se posmatra period od 1995. do 2009. godine, ukupne strane direktne investicije u Srbiju dostigle su 20,6 milijardi dolara, što je 49 odsto BDP zemlje. Ukupne strane investicije u jugoistočnoj Evropi su prošle godine pale na 7,5 milijardi dolara sa 12,7 milijardi u 2008. godini. U periodu od 1995. do 2009. godine, Srbija je uložila u inostranstvu 3,9 milijardi dolara, odnosno devet odsto BDP. U 2009. srpske investicije u druge zemlje iznosile su svega 55 miliona dolara, a godinu dana ranije 277 miliona.
Prema podacima SIEPA, strani investitori su za četiri godine dobili više od 47 miliona evra kroz program srpske vlade za privlačenje investicija. Zahvaljujući ovom programu od 2006. godine do sada, otvoreno je više od 17.000 radnih mesta i realizovano više od 600 miliona evra u nove investicije.
Potrebne su znatne nove inostrane investicije, pre svega, u sektorima energetike, telekomunikacija, poljoprivrede, građevinarstva i infrastrukture, a, takođe, Srbija mora povećati udeo kapitalnih investicija u budžetskim rashodima. Promena strukture privrede podrazumeva smanjivanje uvoza i potrošnje, a povećanje izvoza i štednje.
Snaga domaće valute zavisi, pre svega, od izvozne snage naše privrede i priliva inostranog kapitala. Prema podacima SIEPA, u 2010. godini u Srbiju bi moglo da uđe oko 1,3 milijarde evra stranih direktnih investicija (ako se i ne proda Telekom), što će se izgleda teško ostvariti. Cilj je da se godišnje privuče najmanje oko tri milijarde dolara stranih direktnih investicija.
Prema jednoj od projekcija, do kraja ove decenije potrebno nam je prosečno godišnje oko sedam milijardi evra stranog kapitala (u kreditima i direktnim investicijama) da bi se omogućilo finansiranje dinamičnog rasta BDP od oko šest odsto godišnje i vraćanje spoljnih dugova u skladu sa standardima međunarodnih finansijskih institucija, a proizvodnja rasla po visokoj prosečnoj stopi od oko osam odsto godišnje.
Dinar će jačati ako rastu naš izvoz i strane direktne investicije i, obrnuto, slabiti, ako nam je slab izvoz i nedovoljan priliv investicija. Ovakav pristup zahteva i obezbeđivanje predvidljivosti poslovnog ambijenta, jasan pravni okvir i stabilnu političku situaciju u Srbiji. Propuštena je vrlo povoljna prilika da veliki priliv inostranog kapitala u zemlju u protekloj deceniji bude više iskorišćen da se poboljšaju razvojne performanse srpske privrede.
Srbija ima stručan ljudski potencijal, pa treba slediti, pre svega, primer Slovačke i privrednih tigrova Dalekog istoka, sa odgovarajućim privrednim ambijentom, da bi se više privukli strani investitori. Srpska privreda na srednji rok, do 2015. godine, ne može da postigne razvojni cilj – koncept podsticanja izvozne privrede, bez osetnog rasta izvoza robe i usluga, a to znači i privlačenje preko potrebnih stranih investicija, kao i bez ozbiljnih restrikcija u potrošnji.
Srbija može da ponudi potencijalnim investitorima stratešku poziciju i odgovarajuću infrastrukturu, zatim pristup bescarinskim tržištima (u režimu slobodne trgovine ili sa preferencijalnim statusom) i povoljan carinski i investicioni režim. Takođe, ima povoljan poreski ambijent (porez na profit korporacije 10 odsto, porez na dohodak zaposlenih 12 odsto i nisku stopu PDV od 18 odsto). Najzad, ima kvalitetne i konkurentne ljudske resurse i podsticajne mere za izvoz i priliv novih stranih direktnih investicija.
*Savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije
Dejan Jovović
objavljeno: 26.08.2010.
.jpg)
