Izvor: Politika, 03.Sep.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slava ga nikad nije interesovala
Nedavno preminuli pevač grupe „Smak” muziku je prirodno osećao, nikad je nije učio, voleo je ljude, pogotovo decu, a uvek je bio sam
Kragujevac – Od Borisa Aranđelovića, nedavno preminulog pevača grupe „Smak”, juče su se u Kragujevcu oprostili njegovi prijatelji i saradnici. Komemorativnom skupu u Knjaževsko-srpskom teatru prisustvovali su mnogobrojni Kragujevčani, predstavnici grada i države, koji su odali poslednju počast po mnogima najboljem rok i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bluz pevaču stare Jugoslavije. Ovaj legendarni pevač umro je u Roterdamu 27. avgusta, u 67. godini.
O Borisovom prepoznatljivom glasu, njegovom odnosu prema muzici, druženju i životnim tegobama koje je ćutke trpeo, trudeći se da ostane nasmejan, govorili su: naš poznati rok kritičar Petar Peca Popović, gitarista Radomir Mihajlović Točak, pisac iz Bosne i Hercegovine – Emir Sokolović, vođa grupe „Van Goga” – Zvonimir Đukić Đule i Nenad Janković, novinar.
– Otišao je šumadijski vitez, pevač potpuno drugačiji od drugih, jednostavan čovek koji se po toj svojoj osobini razlikovao od svih drugih velikih pevača jugoslovenske rok scene. Njegov šumadijski bluz bio je amalgam od sna i sevdaha, iz njegovog srca dopiralo je, podjednako, pevanje i plakanje. To je šifra gubitnika koji su jednom imali sve. Na kraju je završio bez dinara i viška popularnosti, taj šumadijski frajer i kafanski laf, koga će Kragujevac dugo morati da nosi na savesti – rekao je Popović, napominjući da je Boris bio jedan od retkih pevača koji je svoj prepoznatljiv glas pristao da stavi u funkciju instrumenta.
Radomir Mihajlović Točak, tvorac „Smaka”, govorio je o Borisovoj dvojakoj prirodi:
– U društvu, na snimanjima, u kafani, znao je da nas zasmejava, pričao je viceve i šalio se, ali na sceni je bio gotovo stidljiv. Ponekad je znao da se povuče u pozadinu, odakle bi samo kuckao svojim dairama. Njegov odnos prema muzici bio je rigidan. Odbacivao je sve što mu se ne bi dopalo, bez obzira na kvalitet. Za njega je samo „Smak” bio svetinja. Živeo je jedno vreme u Australiji, odlično je govorio engleski jezik, i svi kontakti su išli preko njega. Nije bio ambiciozan, slava ga nikad nije interesovala. Bio je darežljiv. Bilo mi je stalo do njegovog mišljenja, jer je uvek bilo neposredno i iskreno. Muziku je osećao prirodno, nikad je nije učio. Voleo je ljude, pogotovo decu, a uvek je bio sam...
Emir Sokolović je Borisa upoznao 2011. u Roterdamu, gde je pevač „Smaka” živeo poslednjih 25 godina.
– Došao sam da vidim kako odlazi, ne kako umire. Titani nikad ne umiru – poručio je ovaj pisac.
Otkrivajući da ga je upravo Boris uveo u svet muzike, početkom sedamdesetih, Zvonimir Đukić je podsetio na neke rok velikane koji su nas napustili:
– Otišli su Milan Mladenović, Margita Stefanović, Vlada Divljan... Boris je sa njima. Oni sada na nebu prave svoj bend. Biće to superbend...
Podsećajući prisutne na hitove „Smaka”: „Ljudi nije fer”, „Šumadijski bluz”, „Crna dama”, „Daire”... Janković se osvrnuo i na Borisovo pevačko umeće, na prepoznatljiv glas koji je dostizao najviše tonove.
– Pevao je visoko, do neba. Najbolje na poslednjim koncertima „Smaka”, u „Kombank areni” i na „Ušću”. A privatno, znam, svoje prijatelje, svoj rodni Kragujevac, svoju zemlju i svoj narod uvek je nosio duboko u srcu. I osvojio nas je zauvek.
Boris Aranđelović je rođen 1948. u Kragujevcu. U „Smak” je došao 1973. godine. Na probi je otpevao samo jednu pesmu i postao deo legende, ušao u istoriju. Sahranjen je juče na groblju u Beloševcu.
