Izvor: B92, 15.Jul.2013, 17:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ikea pravi kolibe za izbeglice

Adis Abeba -- Fondacija švedske kompanije Ikea do sada je s 3,4 miliona evra finansirala projekat koliba za izbegličke kampove, izveštava radio Dojče vele.

Izbeglički kampovi najčešće se sastoje od šatora. Ujedinjene nacije traže alternativu zbog toga što šatori nisu baš izdržljivi. U Etiopiji se sada testiraju kolibe koje su jednako jednostavne za postavljanje.

Beli oštećeni šatori karakteristični >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su za izbegličke kampove UN u različitim regionima. Šatori mogu da potraju oko šest meseci, zavisno od toga koliko duva jak vetar, koliko je jako sunce i koliko često nevreme zahvati kamp.

"Šatori su osmišljeni za hitne slučajeve", kaže Roko Nuri, predsednik inovacijskog tima Agencije UN za izbeglice UNHCR.

Tu je još i nedostatak privatnosti. "Kada se naveče smrači, a u susednom šatoru je još upaljeno svetlo, tada možete da vidite senke stanara tog šatora." To je za mnoge ljude neprihvatljivo”, kaže Nuri za Dojče vele. Druga mana je loša izolacija. "Leti je prevruće, zimi prehladno. Nema nekog trajnog rešenja."

Pri tom nije retkost da izbeglice u kampovima ostaju i godinama.

Sada se zbog toga, nakon trogodišnje razvojne faze, ispituju snažne kolibe koje će biti postavljene pod vođstvom švedske organizacije "Stambena jedinica za izbeglice".

Ikea fondacija do sada je finansirala projekat s 3,4 miliona evra. Nije ni čudo - princip gradnje koliba naliči sastavljanju ormara i polica švedske kompanije nameštaja.

Krajem maja UNHCR je poslao oko 100 kilograma teških paketa u Južnu Etiopiju, u region Dolo Ada. U tamošnjim kampovima prvenstveno žive izbeglice iz susedne Somalije - oko 190.000 ljudi.

Pakete u kojima se nalaze sastavni delovi za celu kolibu mogu da ponesu dva jaka čoveka. Ti paketi sadrže zidove koliba u delovima, od lagane i fleksibilne plastike. Paketu pripada još i torba s metalnim pridržačima, žicama i priključcima. Za sastavljanje nisu potrebni alati.

Kolibe su u svakom slučaju snažnije od šatora, hvali koncept Dirk Donat. Međutim, profesor arhitekture na Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru govori o veštačkom i uvezenom rešenju.

U intervjuu za Dojče vele kaže: "Kuća s metalnim okvirima nema nikakve veze s lokalnim ljudima niti s regionom. To će se teško primeniti."

Donat na zahtev svog univerziteta u Nemačkoj već pet godina radi u glavnom gradu Etiopije, na univerzitetu u Adis Abebi.

Upravlja projektima koji su posvećeni stanovanju u gradovima koji kontinuirano rastu. Njegov cilj je da se pronađu rešenja za siromašniji deo stanovništva.

I on je bio uključen u potragu za alternativom šatorima UN i predložio je jednu drugu ideju. Donatov tim koristi materijale koji su dostupni na lokalnom nivou, te tehniku i znanja s kojima su upoznati brojni stanovnici svakog regina. "Napunili smo vreće peskom i sastavili kuće."

Međutim, ova varijanta za sada nije sprovedena. Razlozi su brojni. Donat ima svoje pretpostavke. O materijalima su izbeglice imale sličan stav kao i ostatak etiopijskog stanovništva - tradicionalni građevinski materijali kao što su glina, bambus ili cement su "aut", staklo, plastika i metal su "in".

Donat je tokom dve posete logorima saznao da nisu sve izbeglice spremne da pomognu prilikom izgradnje smeštaja. Drugi su zahevali visoke dnevnice. Vuča i slaganje vreća s peskom tako je ostala samo zamisao.

Tako sada u kolibi, koja bi trebalo da izdrži tri godine umesto šest meseci, zahvaljujući solarnim ćelijama, postoji struja za lampu i druge uređaje. Koliba tako više podseća na dom koji obećava više privatnosti i zaštite od nevremena, istovremeno je još jednostavnija za izgradnju i popravak od šatora.

"Ako kolibe naiđu na snažno protivljenje, sprovešćemo poboljšanja ili ćemo pronaći drugo rešenje", obećava Roko Nuri iz UNHCR. No, on je uveren da će stanovi biti dobro prihvaćeni. Uz prosečnu cenu po kući od 1.000 evra, novi smeštaj se dugoročno više isplati od šatora.

Nastavak na B92...