Izvor: Glas javnosti, 05.Nov.2011, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Sanaderu: Valentić svedočio o kupovini ambasada
Valentić: Samo je Mate Granić mogao da potpiše ugovor
Ugovor o kreditu Hipo banke za Hrvatsku potpisao je 1995. tadašnji
ministar spoljnih poslova Mate Granić, izjavio je, drugog dana suđenja
Sanaderu prvi svedok Nikica Valentić koji je bio premijer od 1993. do
1995. godine.
"Nije bilo moguće da bilo ko potpiše ugovor osim ministra na osnovu
odluke koju potpisuje premijer. Postojala je hijerarhija nadležnosti u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
svakom ministarstvu, ali to je unutrašnja stvar svakog ministarstva. Ne
znam u kom je ministarstvu ko šta radio. Ne isključujem mogućnost da je
ministar delegirao svog zamenika da potpiše takav ugovor, ali u
konkretnom slučaju mislim da ju je, ipak, potpisao Granić", rekao je
Valentić i dodao da je kredit bio veoma povoljan.
On je podsetio na teške uslove - od mogućnosti energetskog kolapsa,
inflacije od 40 odsto mesečno do 630.000 izbeglica i prognanih - kao i
da je njegov uslov bio, a na šta je predsednik Franjo Tuđman pristao, da
se sprovedu oštri ekonomski rezovi.
Naglasio je da je Granić pokrenuo pitanje kupovine zgrada ambasada, za
šta je tražio kredit, pa je ministarstvo finansija dalo saglasnost, pri
čemu je dogovor bio da rok za otplatu ne bude kraći od sedam do osam
godina.
Na pitanje Sanaderovog advokata Čede Prodanovića, Valentić je odgovorio
da mu tadašnji šef diplomatije Austrije Alojz Mok nije rekao ništa oko
tog kredita.
"Tvrdim da mi ministar, predsednik, niti zamenik ministra Sanader o tome nisu govorili", rekao je Valentić.
Granić će svedočiti 11. novembra, a odbrana je tvrdi da će dokazati da
je glavni pregovarač sa Hipo pankom bio Granić, a ne Sanader.
Suđenje se nastavlja iskazom bivšeg zaposlenog u Ministarstvu spoljnih
poslova Miroslava Kovačića i direktorke kompanije Elan Božene Ključarić.
On svedoči posebno o kupovini nekretnina za diplomatska predstavništva Hrvatske u svetu.
Glavna rasprava u procesu protiv Sanadera počela je u četvrtak. Na
početku procesa on je izjavio da se ne oseća krivim za ratno
profiterstvo i uzimanje 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od
Hipo banke sredinom 1990-ih, dok je bio zamenik ministra spoljnih
poslova za šta ga tereti optužnica.
Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) bivšeg
premijera Hrvatske tereti za ratno profiterstvo, odnosno da je dok je
bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom 1990-ih primio oko 3,6
miliona kuna provizije od Hipo banke.
Sanader se tereti da je zlopoupotrebio položaj i ovlašćenja 1994. i
1995, kada je u Zagrebu i Austriji pregovarao s predstavnicima Hipo
banke o kreditu Hrvatskoj koja je tada zbog rata, visoke inflacije i
visokih kamatnih stopa na kredite u zemlji teško pronalazila banke kod
kojih bi se zadužila.
Osim u aferi Hipo banka, protiv Iva Sanadera nedavno je podignuta i
druga optužnica i to za primanje 10 miliona evra mita od mađarske naftne
kompanije MOL kako bi im omogućio preuzimanje upravljačkih prava u
hrvatskoj kompaniji INA.
Protiv njega se vodi i nekoliko istraga. Sanader je najviše rangirani
hrvatski političar kome se sudi za tako teška krivična dela.
