Izvor: Blic, 19.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sprečena potraga za novcem Miloševića
Sprečena potraga za novcem Miloševića
BEOGRAD - Iako je londonska agencija FIA, prema tvrdnjama koje je nedavno u izjavi agenciji 'Beta' izneo guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, angažovana u pronalaženju tajnih računa Slobodana Miloševića i njegovih saradnika u inostranstvu uz znanje policije, predstavnici MUP-a, prema navodima Vukašina Minića, nisu bili spremni da pomognu ovoj operaciji.
- Sem spiska sa imenima političkih protivnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz bivšeg režima, tokom čitavog svog angažmana ni jedan jedini dokument nismo dobili ni iz NBJ, ni iz policije, niti iz tužilaštva. Bez toga je naš rad u samom startu bio praktično sabotiran. Jer, da bi se bilo koji novac iznet iz Jugoslavije vratio u zemlju, bilo je potrebno dokazati nelegalnost postupka njegovog iznošenja i porekla i to pred jugoslovenskim vlastima - ističe Vukašin Minić.
Guverner Dinkić nedavno je izjavio da je FIA angažovana na preporuku ambasade Velike Britanije i na osnovu dobrih referenci koje je imala u pronalaženju novca bivših diktatora poput Nikolaja Čaušeskua i nekih afričkih samodržaca. Dodatno poverenje za angažovanje FIA davala je i činjenica da je tim za istragu u SRJ predvodila Džesika de Gracija, nekadašnji ugledni javni tužilac u Njujorku.
- Dinkić nije bio nezadovoljan preliminarnim izveštajem koji je dobio od nas. Naprotiv, mislim da je bio spreman da se istraga nastavi. Međutim, guverneru je iz policije saopšteno da im materijal iz FIA ne može pomoći u pokretanju zvanične istrage. Tu informaciju preneo mu je Mladen Spasić, visoki zvaničnik srpske policije - tvrdi Minić, obrazlažući zašto je saradnja FIA i ovdašnjih zvaničnika prekinuta. On navodi da je na osnovu iskustva koje je imao u Srbiji stekao utisak da niko zapravo i ne želi da se bilo kakav novac pronađe.
- Prvi sastanak sa srpskim vlastima imali smo u Beogradu još 10. oktobra 2000. godine, neposredno nakon pada režima Slobodana Miloševića. Međutim, sledeći put našli smo se sa srpskim zvaničnicima tek zahvaljujući velikom pritisku sa Zapada. Nova vlast bila je primorana da se pozabavi raskrinkavanjem kriminalnih afera bivšeg režima. Međutim, trebalo im je šest meseci da i zvanično počnemo čitavu operaciju - objašnjava Minić. Prema njegovim rečima, naredni sastanak predstavnika FIA sa srpskim vlastima usledio je tek u aprilu 2001. godine, a izbegavanje saradnje pravdano je prezauzetošću nove vlasti na stabilizaciji stanja u zemlji nakon pada Miloševićevog režima. - Do aprilskog sastanka došlo je samo zahvaljujući tome što je iz Brisela jugoslovenskim i srpskim vlastima stigao ultimatum da ne mogu računati na podršku i pomoć Evropske Unije ukoliko do 1. aprila ne započne istraga o Miloševićevim transferima novca iz zemlje i ne napravi radikalan raskid sa strukturama bivše vlasti. Novac za prvu fazu ove operacije ponudila je vlada Velike Britanije i netačna je informacija da su vlasti SRJ odustale od istrage zbog njene enormne cene. U drugoj fazi bilo je planirano da se dodatna sredstva za istragu obezbede iz Svetske banke, ali je srpska strana odbila takve ponude, iako se u samoj Srbiji pretpostavljalo da je tokom vladavine Slobodana Miloševića opljačkano oko 18 milijardi dolara društvenog bogatstva kroz različite malverzacije - navodi Minić.
Prema njegovim rečima i put na Kipar završio se fijaskom.
- Na Kipar smo otputovali na poziv NBJ, gde smo se nakon nekoliko dana igre gluvih telefona sreli sa Dušanom Lalićem, direktorom Službe za zakonodavno-pravne poslove u NBJ, i Mladenom Spasićem, načelnikom Odeljenja za privredni kriminal MUP-a Srbije. Naš zadatak bio je da jugoslovenskim predstavnicima obezbedimo sastanke sa ljudima koji imaju važne informacije za istragu o iznetom novcu na ovo sredozemno ostrvo, a u istrazi mogu i da pomognu svojim uticajem. Bez obzira na to što smo mi svoj zadatak ispunili i obezbedili te kontakte, činjenica da je u jugoslovenskoj delegaciji bio Slobodan Aćimović, nekadašnji direktor 'Beobanke' na Kipru, koga je postavila Borka Vučić, navela je Kiprane da odustanu čak i od pomisli na bilo kakav razgovor - navodi Minić.
Ulogu gradonačelnika Čačka Velimira Ilića u čitavoj ovoj priči Minić komentariše kao sasvim sporednu, tvrdeći da je iz policije stigla i informacija da ljudi koji su bili spremni da za proviziju pomognu istragu 'predstavljaju obične šarlatane'. P. Radojević Kosta Sanić nije ni postojao?
Gradonačelnik Čačka Velimir Ilić je kao čoveka koji je isped centralne banke putovao sa njim na Kipar, a koji može da posvedoči o svemu što se dešavalo, više puta naveo izvesnog 'Kostića, službenika NBJ'. Ilić je tvrdio da je ovog čoveka Mlađen Dinkić, guverner NBJ, po povratku sa Kipra suspendovao.
Na konfereniciji za novinare Dušan Lalić, direktor Direkcija za zakonodavano-pravne poslove NBJ, demantovao je Ilića i rekao da nije'u pitanju nikakav Kostić, već Kosta Sanić, koji je svojom voljom iz NBJ prešao u Republičku upravu javnih prihoda'. Sva nastojanja 'Blica' da pronađe osobu pod imenom Kosta Sanić u NBJ i Republičkoj upravi javnih prioha nisu dala nikakve rezultate. Čak ni Minić, koji je boravio na Kipru sa Lalićem i Spasićem, sa kojima je Sanić navodno bio u istom timu, nikada nije čuo da postoji osoba sa takvim imenom umešana u istragu o parama iznetim iz SRJ na Kipar. T.A. - P.R. Diskreditacija vlasti SRJ
Vukašin Minić upozorava da je izuzetno neodgovorno i opasno što je jedan beogradski nedeljnik, koji, kako kaže, 'ne krije da ima dobre veze u DB', objavio deo zvanične prepiske FIA sa nekim od jugoslovenskih zvaničnika.
- Taj potez ne samo što je bukvalno doveo u opasnost živote nekih ljudi, posao koji je FIA radila za NBJ, ali i mogućnost da bilo ko drugi taj posao nastavi umesto FIA. Dokumente koji su objavljeni imale su samo tri osobe u Srbiji - predsednik SRJ Vojislav Koštunica, guvrener NBJ Mlađan Dinkić i srpski premijer Zoran Đinđić. Ne verujem da su iz NBJ tom nedeljniku dostavljena poverljiva dokumenta, a od ranije je poznat njihov odnos s predsednikom Koštunicom i njegovim kabinetom - kaže Minić, napominjući da je objavljivanje tih papira verovatno trebalo da diskredituje guvernera Dinkića, time što će se javnosti pokazati da je potrošio oko 100.000 funti na posao koji nije dao rezultate. - Osim toga, šikaniranje FIA u već pomenutom beogradskom nedeljniku imaće negetivan uticaj i posledice u inostranstvu po međunarodnu reputaciju Srbije i Crne Gore - navodi Minić.
.jpg)
