Izvor: BKTV News, 13.Avg.2013, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promišljanja: Nova konstrukcija države
Srbija je država u kojoj partijska moć ostaje državna i kao takva, posle objavljivanja izbornih rezultata, nedodirljiva. Građanskim akcijama ili institucionalnim rešenjima birači teško mogu da kontrolišu rad izabranih političara ili da ih „nateraju“ na promenu ponašanja. Profesor ekonomije dr Miodrag Zec kaže: „Ovde su partije pojele državu. Ovde svako ko dođe na vlast se kune da je vojnik svoje partije. Moramo da imamo poslanički sistem koji prepoznaje čoveka, da čovek dobija >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << izbore, jer čovek je program. I da imamo stotinak poslanika u parlamentu koje sve možemo prozvati imenom i prezimenom, a ne da imamo utisak da se svi kriju iza nekih partijskih struktura“. Upravo u ovoj konstataciji profesora Zeca nalazi se enigmatika karaktera političkog sistema u Srbiji. Praksa nam pokazuje da partijski kurs predstavlja vrhunac političkih sloboda i demokratije, a često se iza fasade prtijske moći krije poništavanje demokratskih vrednosti i institucija. Prave mere potvrde partijske nadmoći nad građankim vrednostima su korupcija, nepotizam, partijska zapošljavanja u državnim institucijama…
Profesor Zec kaže da ekonomska i politička elita mora sebi da postavi pitanje zašto svi srpski vladari završavaju tragično i dodaje: „Nije napravljen sistem ovde da se može normalno ‘popeti’ na vlast i sa nje normalno sići. Pogledajmo sudbinu Miloševića. Pa Đinđića. Od dizanja u zvezde do guranja u blato“. Srpska politička scena je prepuna političkih lidera i njihovih sledbenika. Još uvek nema realnih programa, ne postoji mogućnost da građani sagledaju kvalitet i učinak vlasti. Srpski političari su snažnim uticajem centara moći u svetu. Zato profesor Zec s pravom kaže: „Srpska Vlada pala je u zabludu, a to je da se smatra da dobro radiš ako te Zapad mnogo hvali. A zaboravlja se da je Zapad i Miloševića mnogo hvalio, pa ga je na kraju stavio u Hag”.
Partije se menjaju na vlasti, ali je mali pomak u društvenim reformama i uređenju države. Srbija živi od rata MMF i podrške EU, a većina građana živi od pozajmica, kredita, novca na poček od banaka ili iz „šteka”. Istini na volju, ekonomiju su do sada vodili isti ljudi koji je upropašćuju gotovo deceniju. Tu pre svega mislimo na „političko preduzeće“ Mlađana Dinkića i svih onih koji sebe smatraju za neoliberalne ekonomiste bliske Miltonu Fridmanu, Harvardskoj i Čikaškoj ekonomskoj i upravljačkoj „političkoj školi“. Partije „jedu” državu tako što je potkradaju perfidnom korupcijom, krijući se iza moći svog lidera, istovremeno gradeći mu imidž po obrascu „država to sam ja“. Zato je Srbiji neophodnija „nova konstrukcija države“ od aktuelne rekonstrukcije vlade. Teško da će u bližoj budućnosti i jedna vladajuća partija i/ili koalicija smoći snage da obavi „novu konstrukciju države“. Rekonstruisana vlada gradiće neku „novu Srbiju“ više po obrascu Evropske unije, nego po realnoj potrebi političara u Srbiji.
Tomislav Kresović.
Tweet
