Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako vratiti oteto
Slučaj isplate novca stečenog otmicama je „zemljotres” u sudskoj praksi jer se ne pamti se da je slična presuda ikad izrečena. Sud je utvrdio da optuženi „zemunci” imaju kuće i stanove, a ušlo se u trag i njihovim računima u inostranstvu
Posle presude Specijalnog suda kojom je članovima „zemunskog klana” naloženo da solidarno isplate novac od otmica porodicama Milije Babovića, Suada Musića i Vuka Bajruševića, postavlja se pitanje kada će i kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvršni sud sprovesti ovu meru, koja se u zakonu zove oduzimanje imovinske koristi.
Reč je o velikoj sumi – 11,6 miliona evra, kojom su se „zemunci” očigledno obogatili i živeli lagodno u vreme kada su mislili da su nedodirljivi i da ih neće stići mač pravde.
Ukoliko bi se zaplena imovine sprovodila po sadašnjem zakonu, izvršni sud bi trebalo da sledi uputstva iz presude krivičnog suda o izvorima iz kojih je moguće naplatiti imovinu koja je stečena kriminalom. Zaplena imovine zavisi od toga šta je sud utvrdio – da li osuđena sedmorica poseduju imovinu, da li je reč o deviznim računima ili o nekretninama koje bi trebalo prodati na licitaciji.
– Pod pretpostavkom da svi imaju imovinu, sud može da od svakog od osuđenih oduzme određeni procenat. Međutim, može da se dogodi da neko ima pet miliona evra, neko tri, a neko nema ništa. U toj situaciji, izvršni sud će oduzeti imovinu od onih koji je imaju, dok ne prikupi dosuđeni iznos. Ovaj slučaj je „zemljotres” u sudskoj praksi. Ne pamti se da je slična presuda ikad izrečena i ostaje da se vidi kako će biti sprovedena – objašnjava dr Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Treba još sačekati da Vrhovni sud potvrdi presudu, a do tada će proteći verovatno još godinu dana. Tada imovina „zemunaca” ide „na doboš”. „Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom”, kaže Krivični zakonik Srbije, na osnovu koga je izrečena ovakva presuda budući da još nije donet Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Sud je utvrdio da optuženi „zemunci” imaju kuće i stanove, a ušlo se u trag i njihovim računima u inostranstvu. Već se govori o tome da će kuća Milorada Ulemeka u Filmskom gradu biti prodata na javnoj licitaciji, ali postavlja se pitanje šta će se dogoditi u slučaju da zaplenjena imovina osuđenih za otmice ne bude dovoljna da namiri ceo dug od 11,6 miliona evra.
„Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće, učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti”, kaže član 92. Krivičnog zakonika.
– Ova odredba praktično znači da država može oduzeti i kuće, stanove ili automobile, koji se u papirima vode na supruge, decu, roditelje i druge rođake ili prijatelje osuđenih, ukoliko se utvrdi da ih je osuđeni samo fiktivno preneo na njih. Krivični sud će, pomoću uprave prihoda i tužilaštva, utvrditi kolika je imovina osuđenih. Ukoliko oni neće sami da vrate novac stečen krivičnim delima, onda će izvršni sud zapleniti svu njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu, staviti je na javnu licitaciju i ona će biti prodata po sistemu „ko da više”. Od prikupljenog novca isplatiće se dug oštećenima – objašnjava za „Politiku” dr Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Postavlja se, međutim, pitanje, šta ako prikupljeni novac ne bude dovoljan da se namiri celokupan dug, ako se, na primer, prikupi osam miliona evra, šta je onda sa preostalim potraživanjem od 3,6 miliona evra?
– Ako sva zaplenjena imovina ne bude dovoljna, onda to ostaje lični dug osuđenih pojedinaca i taj dug je neoprostiv, ne zastareva. Pitanje je kako će ga oni vratiti s obzirom na to da su osuđeni na dugotrajne kazne zatvora i ne mogu ostvarivati nikakve prihode, a država nije obavezna da oštećenima isplati odštetu jer to nije njen dug – kaže dr Ilić.
Kada se govori o imovini članova „zemunskog klana”, ne možemo a da se ne setimo ogromnog zdanja u Šilerovoj ulici čiji su vlasnici bili vođe tog klana Dušan Spasojević i Mile Luković, ubijeni u neuspešnoj akciji hapšenja u selu Meljak, krajem marta 2003. godine. Da su ostali živi, sudilo bi im se za organizaciju atentata na premijera Zorana Đinđića i za sve ostale zločine „zemunskog klana”, pa i za ove tri otmice i tada bi i njima bila izrečena mera oduzimanja imovinske koristi. Da kuća u Šilerovoj nije srušena, ona bi mogla da bude zaplenjena i prodata na javnoj licitaciji. Budući da veštaci tvrde da je ta velelepna kuća građena i opremana najskupljim materijalima, a da supruge pokojnih vođa „zemunskog klana” zbog rušenja kuće sada na sudu tuže državu i traže odštetu od 636 miliona dinara, što je oko osam miliona evra, postavlja se pitanje šta bi bilo sa tom kućom ako bi ona danas postojala. Kada bude donet Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, onda će biti moguće da sva imovina kriminalaca i njihovih naslednika bude stavljena pod znak pitanja, pa bi se čak moglo pretpostaviti da bi i odšteta koja može da bude isplaćena Tanji Spasojević i Maji Luković, mogla da bude tretirana kao imovina stečena kriminalom.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 31/01/2008]
