Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu žrtava saobraćajnih nesreća
Potresne slike havarisanih automobila na naslovnim stranama novina bile su svakodnevica u 2007. godini. U saobraćajnoj policiji kažu da je 2007. bila najtragičnija u poslednjih deset godina, piše B92. U saobraćajnim nesrećama najviše su stradali mladi između 20 i 28 godina, a dogodilo se 60.000 saobraćajnih nesreća, u kojima je život izgubilo 950 osoba, a 14.000 je lakše i teže povređeno. Svakog dana na putevima u Srbiji u proseku poginu tri osobe, a u više od 80 odsto slučajeva za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezgodu je krivo ponašanje čoveka. Ukupno jedna trećina svih saobraćajnih nezgoda desi se zbog prekoračenja ili neprilagođene brzine. Važan element sigurnosti je i vezivanje pojasa. Zbog toga stručnjaci pozivaju sve učesnike u saobraćaju da urade makar ono što zavisi od njih – da se vežu dok voze i da paze na brzinu.
Velika brzina i neoprezna vožnja bili su, nažalost, kobni i po Zoricu Lazić (24), Elmira Kuduzovića (26) i Stevana Zečevića (24), bivše učesnike serijala "Veliki brat". Ovo troje mladih ljudi nastradalo je kada je automobil u kojem su se nalazili usled neprilagođene brzine izleteo iz krivine, prevrnuo se na krov i sleteo u reku. Tragedija se dogodila 28. decembra oko 23 časa na putu Obrenovac – Šabac, nekoliko kilometara od termoelektrane "Nikola Tesla". Automobil "citroen C 4", kojim je upravljao Kuduzović, kretao se brzinom većom od 120 kilometara na čas.
Sudar pri brzini od 60 kilometara na sat jednak je udarcu u zemlju posle pada s petog sprata. Ako neko misli da može da preživi takav pad, onda ne mora ni da se vezuje, upozorava profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.
"Brzina i pojas su one stvari koje vozač sam bira. Zbog toga apelujem prvo na te dve stvari, a posle ćemo videti šta tu mogu da urade društvo, politika, mediji i mi. Ako vozilo udari pešaka brzinom od 60 kilometara na sat, verovatnoća da će da strada je 80 odsto, ako je udaren sa 50 km na sat mogućnost da će da strada je 60 odsto", kaže Vujanić, koji je i predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Javnost, a pogotovo političari, može da uradi mnogo, samo kad bi htela, što su najbolje pokazali na primeru uvođenja poreza na dodatu vrednost.
Stručnjaci smatraju da bi samo dosledna primena Zakona o bezbednosti u saobraćaju, bez ikakvog dodatnog angažovanja policije, smanjila broj nezgoda za 25 do 35 odsto, što znači 250 do 350 spasenih života. Naravno, podjednako važnu ulogu imaju i preduzeća za projektovanje, izgradnju i održavanje puteva.
"Ako se na nekom putu, recimo na Ibarskoj magistrali, na jednoj deonici događa 80 nezgoda za pet godina, a na drugoj samo jedna ili nijedna, onda me ne možete ubediti da su u pitanju vozači, vozila, atmosferski uslovi ili bilo šta drugo, jer naprosto takva drastična razlika je posledica nekih elemenata puta", kaže Vujanić.
On smatra i da bi policija morala da intenzivira kontrolisanje brzine na putevima, i to pre svega na kritičnim tačkama, kao i da bi morala pojačano da kontroliše da li vozači vezuju pojas. Tokom 2002. godine, kada su povećane kazne i kada je kontrola bila rigoroznija, na putevima u Srbiji stradalo je 428 vozača manje nego 2001. godine.
Jedna od najtežih nesreća ove godine se desila na putu za Kikindu, kada su poginule četiri medicinske sestre i dva vozača Doma zdravlja u Senti, a za sada još nije poznato ko je krivac za tu nesreću.
[objavljeno: ]
