Izvor: Politika, 07.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi početak
Srbija je popravila odnose sa Amerikom i Francuskom, ima dobre veze s Rusijom i Kinom, pa se može reći da sarađuje s moćnim državamaSlučaj „Kovačević” više nije vruća tema u odnosima Srbije i Amerike, potpredsednik SAD Bajden je rekao da bi Srbija trebalo da uđe u EU i ako ne prizna Kosovo i ako ne uđe u NATO, a Hilari Klinton, državna sekretarka, potvrdila je da Srbija sarađuje s Hagom. Da li su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovo dokazi da je na delu novi početak u odnosima Srbije i Amerike ili su potvrda da su Sjedinjene Države uverene da su završile posao na Balkanu kako su želele: Bosna i Hercegovina nije podeljena a Kosovo je nezavisno. I da li prvi zvanični susret predsednika Nikole Sarkozija i Borisa Tadiće jeste znak novog strateškog partnerstva Francuske i Srbije?
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, kaže da mu se čini da je ovo novi početak. „Posle proglašenja nezavisnosti Kosova došlo je do zahlađenja, ali sa ovim zemljama ipak 125 godina imamo diplomatske odnose. Poseta Bajdena Srbiji i predsednika Tadića Parizu naznačila je nove odnose. Amerika i Francuska su uvidele da je Srbija ozbiljno krenula u evropske integracije i da je odgovorni činilac u međunarodnim odnosima.”
Bogdana Koljević, naučni saradnik Instituta za političke studije, doktorand Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku i jedan od urednika „Nove srpske političke misli”, kaže da bi bilo preterano reći da su odnosi „resetovani” ali da se nešto ipak promenilo. „Napravljen je iskorak sa svih strana, što znači da postoji politička volja. Naš iskorak je veći nego američki, ali njihova politika prema Srbiji nije do kraja definisana jer među njima postoje različita mišljenja.” Ona kaže da situacija u Bosni i Hercegovini nije rešena kako Amerikanci žele i da bi njima više odgovaralo da ovaj problem predaju Evropljanima. „Ni situacija na Kosovu nije završena jer stalno lobiraju po svetu.”
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da američki ambasador u Srbiji Manter više nema agresivan ton već ostavlja prostor za dijalog. „Srbija je imala problem kako da se odnosi prema SAD zbog bombardovanja i priznavanja Kosova, ali ni to ne može večito da traje. Za Srbiju je važno da sa svim velikim silama ima dobre odnose. Nećemo da budemo neprijatelji sa Amerikom – to je sada naš stav.”
Ipak, kako pomiriti američki stav – Kosovo je nezavisno– i srpski – ne priznajemo nezavisnost Kosova. Vejvoda kaže da je diplomatija umetnost mogućeg, a da je Amerika pragmatična i želi da se region pomeri ka punopravnom članstvu u EU i da se taj put ne blokira. „Albanija i Crna Gora su uložile zahtev za članstvo a Srbija treba da preda zahtev za kandidaturu u EU. Sarkozi i Bajden imaju praktičan stav da sve treba ubrzati. Srbija je najznačajnija po veličini i snazi na Balkanu i bez njene integracije nema stabilnosti za ceo region.”
Bogdana Koljević kaže da na jednom nivou ova dva stava, srpski i američki, ne mogu da se pomire, ali ukoliko je američki stav iskren, da Srbija ne mora da prizna Kosovo, onda mogu. „Ali, ne znamo da li će se to jednog dana pojaviti kao problem.” Vuletić kaže da ovi stavovi mogu da se pomire. „Ceo život se ne svodi na pitanje Kosova. Kod nas je rasprostranjeno nerazumno mišljenje da je američka politika prema Kosovu proizvod neprijateljstva prema Srbiji. To nije tačno, Amerikanci misle da se mir u balkanskom regionu postiže odvajanjem Albanaca. A mi možemo raspravljati da li su u pravu. To je jedna geopolitička procena.”
Novo strateško partnerstvo s Francuskom, ali i sa SAD, značilo bi i da se unaprede i ekonomski odnosi. Vejvoda kaže da bi ekonomija trebalo da ide napred, ali da ćemo verovatno dobiti i „beli šengen” jer francuski predsednik i američki potpredsednik ne bi dali izjave kakve su dali. „Ova godina je teška zbog problema sa ekonomskom krizom, evropskim i nemačkim izborima, ali signali govore da će na jesen biti obnovljena dinamika oko kandidature u EU. Poseta Bajdena je tako tempirana da bi obećanje, dato 2003. godine u Solunu, verovatno trebalo da bude ispunjeno, a to znači bela šengen lista, kandidatura za EU na jesen i razmatranje da se sve to ubrza. Govori se i da će francuski predsednik doći u Beograd, a poznato je da smo imali istorijski prisne odnose. Francuska je uzimana kao uzor i primer i valja se vratiti na te pozitivne primere.”
Koljević kaže da je previše rano govoriti o nekoj neposrednoj materijalnoj dobiti, a Vuletić da se u ekonomiji ne mogu očekivati neki spektakularni pomaci. „Bilo bi jako značajno da svi pregovori rezultiraju nečim konkretnim kao što je pitanje viza, odnosno da dobijemo nešto opipljivije, ali to je teško očekivati naročito u vreme ekonomske krize.” Ali on kaže da iako naši odnosi s Francuskom nisu bili tako loši, dobro je da se poboljšaju. „Srbija je uspela da bar za oktavu podigne odnose s Francuskom. S Rusijom i Kinom su naši odnosi relativno dobri, pa se može reći da sada imamo dobre odnose s relevantnim zemljama.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 07/06/2009]
Pogledaj vesti o: NATO
