Izvor: B92, 22.Jan.2016, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klintonova ponovo favorit bez pobede?
Iako se do pre samo nekoliko meseci činilo da će trka za predsedničku nominaciju unutar Demokratske partije biti poprilično dosadna, ispunjena pukim "otaljavanjem" izbornih procedura i okončana sigurnom pobedom Hilari Klinton, predstojeći unutarstranački izbori u saveznim državama Ajovi i Nju Hempširu mogli bi, ako ne da promene, onda makar da dovedu u pitanje takav ishod.
Činjenica je da se u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << savremenoj političkoj istoriji SAD samo jedanput desilo da kandidat osvoji nominaciju, a da prethodno ne dobije većinsko poverenje u bar jednoj od dve države u kojima se izbori najpre održavaju. Izvesno je i da senator iz Vermonta Barni Sanders (tako barem pokazuju rezultati poslednjih istraživanja) u Ajovi diše za vrat a u Nju Hempširu čak I vodi ispred do juče neupitne kandidatkinje demokrata za šefa najmoćnije države sveta.
Zbog toga i američki politički komentatori poslednjih nedelja sve češće postavljaju pitanje šta će se dogoditi ako Sanders pobedi i 1. februara u Ajovi i osam dana kasnije u Nju Hempširu? Da li ista politička sudbina “favorita bez pobede” (neočekivano) sledi Hilari i nakon ovog ciklusa unutarstranačkih izbora kao što je to bio slučaj 2008. Kada ju je na sličan nacin iznenadio Barak Obama?
Odgovor je u ovom trenutku, saglasni su analitičari, teško dati, iako Klintonova, čak i u slučaju neuspeha u prve dve države, sasvim sigurno (barem na papiru) ostaje veliki favorit za predstavnika Demokratske stranke na predsedničkim izborima krajem godine. Glavni oslonac za ovakvu procenu leži u čvrstini odlučujućih mehanizama pomoću kojih se politički takmaci uspinju na lestvici ovog sistema - finansijskim sredstvima, terenskoj logistici i podršci partijskog establišmenta. Klintova je, tako, u trećem kvartalu prošle godine sakupila najviše novca, za kampanju na raspolaganju ima 33 miliona dolara, Sanders 27 miliona, a ostali kandidati demokrata pa i većina republikanaca kao Karson, Buš, Rubio ili Kašić znatno manje.
Izbori se u Americi, kao i u Srbiji ne dobijaju u analizama javnog mnjenja vec “na terenu”. Ključ pobede Baraka Obame na izborima 2008. Tako je bila impresivna mreža volontera “Obama for Amerika” koju je osmislio “genije terenske kampanje” i profesor Harvarda Maršal Ganz.
Ovoga puta, cini se, Klintonova je krenula na vreme pa su mreža aktivista i logistička podrška koju je uspostavio njen tim u većini država zasad jači nego u slučaju njenih oponenata, dok je podrška tzv. superdelegata u velikoj većini naklonjena Hilari (čak 45:1 u u odnosu na Sandersa, prema rezultatima iz novembra, ali ne treba izgubiti iz vida ni da je Klintonova i 2008. uživala veću podršku izabranih zvaničnih delegata od Obame, pa je ipak izgubila izbore).
Neočekivan, ali ne i senzacionalan gubitak izbora za Klintonovu u Ajovi (istraživanja iz januara sugerišu tesnu prednost bivše državne sekretarke 48%-45%, uz mogućnost greške u proceni do 4,8%) i nešto realniji poraz u Nju Hempširu, gde Sanders vodi za četiri procentna poena (50%-46%), svakako ne bi umanjio te sistemske prednosti koje su u rukama Klintonove, naročito ne podršku etabliranog dela partije, koji u njoj vidi najpoželjnijeg prestavnika na opštim izborima.
Klintonovoj u prilog ide i činjenica da bi vrlo brzo mogla da stane na noge na izborima koji slede (Nevada 20. februara i Južna Karolina 27. februara, dve države u kojima ona uživa znatno veću podršku birača u odnosu na bilo kog drugog konkurenta iz redova svoje partije). RealClearPolitics, na kojem svi zaljubljenici u praćenje američkog izbornog sistema mogu pratiti najnovije prognoze, navodi da Klintonova ima 20 odsto veću podršku u Nevadi, odnosno čak 40 odsto veću Južnoj Karolini u odnosu na Sandersa.
Mart takođe donosi izbore na kojima Klintonova očekuje dobar rezultat, prema njoj "prijateljski" nastrojen jug - Arkanzas, Alabama, Tenesi, Teksas, Virdžinija, ali i nekoliko zemalja koje "nose" veći broj delegata, poput Mičigena, Floride i Ohaja, na kojima je pobedila i pre osam godina u borbi protiv Obame.
Ništa od pobrojanog ne sugeriše da je nominacija Klintonove izvesna. Daleko od toga. Ali ako je pobeda na izborima u Ajovi i Nju Hempširu za nekoga imperativ, onda je to svakako Sanders. Hilari može, i najverovatnije i hoće, preživeti nešto slabiji početak trke i onda snažnije ući u ostatak kampanje. Barni, međutim, utisak je, nema pravo na takvu vrstu greške, jer su mu upravo ove države najveća šansa, ali i nada za dobar nastavak borbe za nominaciju.
Jak uzlet Sandersa je, istini za volju, obezbedio povod komentatorima i medijima da publici saopštavaju prognoze i izveštavaju je o interesantnijoj trci, čiji pobednik nije unapred poznat. Sanders, kao demokrata levičar (protivnici zlurado kažu “socijalista”), kampanju vodi na sličnim temama na kojima je svojevremeno Obama mobilisao moćan talas podrške - socijalna pravda, briga o ugrozenima, ograničavanje upliva velikih korporacija u kampanju (njegova kampanja prihvata samo “male” donator, ne i velike korporativne igrace), a njegovi izrazito socijalno liberalni stavovi, politika “otvorenih vrata” prema imigrantima i zagovaranje opreznije spoljne politike (za razliku od Klintonove on se dosledno protivio američkoj vojnoj intervenciji na bliskom istoku) rezoniraju sjajno sa onim delom biračkog tela koje je 2008. izabralo Obamu - mladim, školovanim, socijalno liberalnim, LGBT biračima i neretko imigrantima.
Tome govori u prilog i činjenica da na nacionalnom nivou njegovo najjače uporište leži u biračima starosnog doba od 18 do 34 godine. Da li će mobilizaciju sličnog biračkog tela poput Obame vremešni Sanders uspeti da kapitalizuje poput prvog afro-amerikanca koji je postao Predsednika SAD ostaje da vidimo.
Trka demokrata za kandidata počinje 1.februara u Ajovi, a moglo bi da se desi da bude mnogo uzbudljivija nego sto je bilo ko mogao da pretpostavi pre samo nekoliko meseci.
Autor: Srđa Popović, gostujući predavač Univerziteta Harvard
.jpg)
