Izvor: Politika, 20.Feb.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska „Vikipedija” računa na studente
Domaće izdanje najveće svetske enciklopedije u minutu poseti 356 korisnika, a kada bi se odštampalo imalo bi 45 tomova
Hvala ti što postojiš. Da tebe nema morala bih da kupujem knjige i umrla bih od gladi tokom studija. Hvali ti za svaki seminarski rad. Ovako su glasile rođendanske čestitke upućene iz Srbije engleskoj „Vikipediji”, koja je u januaru proslavila 12. rođendan.
Srpsko izdanje napunilo je nedavno 10 godina. Tim povodom su objavljeni podaci o ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sajtu, sedmom po posećenosti kod nas.
Na njemu je 180.000 članaka – mesečno beleži 17 miliona poseta (356 u minutu) i od 284 jezičke verzije nalazi se na relativno visokom 29. mestu po veličini. Srpsku „Vikipediju” ispisivalo je tokom protekle decenije više od 100.000 registrovanih korisnika.
Jubilej je takođe propraćen čestitkama, ali u komentarima preovlađuje stav da je srpska digitalna enciklopedija preskromna u odnosu na englesku verziju. Zaboravlja se da je ova riznica znanja plod volonterskog zalaganja i da je bogata onoliko koliko su pojedinci spremni da se posvete unosu sadržaja, poštujući pravila.
U drugu deceniju postojanja srpska „Vikipedija” ulazi sa starim problemom, a to je ujedno i globalni problem – kako omasoviti armiju volontera da bi se napravila što kvalitetnija i objektivnija onlajn enciklopedija.
Jedan od načina da se privuku novi autori jeste saradnja sa univerzitetima. Studentima se dozvoljava da radove pišu kao članke za „Vikipediju”, a pošto se sve odvija pod budnim okom profesora, članak ima visok kvalitet. Jedan od takvih projekata je „1001 arapska reč” sa studentima arabistike, koji će obogatiti „Viki” rečnik, otkriva Goran Obradović, predsednik „Vikimedije Srbije”, lokalnog ogranka zadužbine koja se stara o „Vikipediji”.
U oktobru je otvorena kancelarija „Vikimedije Srbije”, što je aktivnosti fondacije podiglo na viši novo. Nastavljen je program „Glam” – saradnja sa galerijama, bibliotekama, arhivima i muzejima.
Materijal ovih ustanova se skenira i postavlja na internet ili se pomoću „ku-er” kodova postavljenih uz muzejske eksponate posetilac preko mobilnog telefona „povezuje” s „Vikipedijom”, gde će saznati više o nekom umetničkom delu.
Koncept slobodne enciklopedije koju svako može da ispisuje relativno često bude zloupotrebljen. Zato su tu administratori koji neke teme zaključaju za dalje izmene kako bi se sprečili netačni i zlonamerni unosi.
Tako u ovom trenutku ne možete izmeniti sadržaj stranice o Kosovu, Vojislavu Šešelju, Ivici Dačiću, pa ni o Nikoli Tesli.
Obradović kaže da je broj zaključanih članaka (70) zanemarljivo mali u odnosu na ukupan broj.
– Jedan deo su konstantno kontroverzni članci, kao što su oni o ratu u Hrvatskoj, Artemiju Radosavljeviću i Vojislavu Šešelju, ali ima onih za koje nikad ne biste očekivali da budu sporni, na primer o padežu, „Njujork niksima”, stilskim figurama i običnoj aloji.
Stranica o Nikoli Tesli je privremeno zaključana. To nam je jedan od bitnijih članaka i takvi članci se lakše zaključavaju, jer nam je stalo da budu ispravni i kvalitetni – objašnjava prvi čovek srpske „Vikipedije”.
Na stranici o pokojnom predsedniku Slobodanu Miloševiću korisnik će biti upozoren da je „neutralna tačka gledišta članka osporena”.
– Jedna od osnovnih politika podrazumeva da članci ne treba da čitaocu govore šta je istina, nego da prikažu sve relevantne tačke gledišta. Ako postoje dve sukobljene strane, trudimo se da što realnije predstavimo činjenice. U ovom slučaju neko od administratora je zaključio da članak nije napisan neutralno – objašnjava Obradović.
Srpsku „Vikipediju” nadzire 18 administratora. Njima se prikazuje svaka izmena takozvanog nepatrolisanog korisnika, novajlije koji je rešio da proveri da li je tačno da svako može da dopisuje ovu digitalnu enciklopediju. Potom, nekoliko dana prate njegove aktivnosti da bi utvrdili da li je „vandal”. Ukoliko je sve u redu, dobija viši status automatski patrolisanog korisnika.
Prvi članak posle razdvajanja srpskohrvatske „Vikipedije”
Iako se rođendan slavi 16. februara 2003. to nije datum kada je objavljen prvi članak na srpskom, već dan kada su se iz srpskohrvatske „Vikipedije” 2003. izdvojile srpska, hrvatska i bosanska enciklopedija. Prvi članak je napisan u junu iste godine o DNU FDL licenci za slobodnu dokumentaciju.
J. J. K.
objavljeno: 20/02/2013
