Izvor: B92, 28.Nov.2011, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Širokopojasnom mrežom protiv digitalnog jaza

U Srbiji, prema rečima Milana Jankovića, direktora Republičke agencije za elektronske komunikacije, postoji digitalni jaz između različitih delova zemlje, prenosi Tanjug.

Problem je što je većina, od trenutno registrovanih 211 internet provajdera, u velikim gradskim sredinama, dok u pojedinim manjim sredinama ne postoji samo problem pristupa internetu, već negde nema ni telefona.

Razvojem Nacionalne širokopojasne mreže bi, prema njegovim rečima, taj problem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trebalo bi da se prevaziđe.

On je u intervjuu Tanjugu rekao je da su Telekomu Srbija i Orion telekomu dodeljene CDMA licence, a oni su postavili svoju opremu u delovima zemlje koji nisu gusto naseljeni ili su nerazvijeni.

Ipak, Janković kaže da je stepen penetracije interneta od oko 32 odsto zadovoljavajući, kao i podaci Republičkog zavoda za statistiku da 50 odsto domaćinstava ima internet.

"Nije samo sporno pitanje nivoa korišćenja interneta, nego i pitanje kapaciteta, jer novi servisi zahtevaju veće mogućnosti protoka", naglasio je Janković.

On je podsetio da je doneta strategija razvoja širokopojasnog pristupa koja je definisala da protok podataka u fiksnoj mreži treba da iznosi četiri megabajta, a u mobilnoj 512 kilobajta, što bi trebalo da se realizuje do kraja iduće godine.

"Ta četiri megabajta su vrlo "stidljiva", s obzirom na to da je evropskom Digitalnom agendom predviđeno da do 2020. godine protok iznosi 30 MB, a u nekim zemljama čak i 100 MB", naveo je Janković.

Da bi se taj trend ispratio potrebne su velike investicije, smatra on, te je zato pokrenuta inicijativa izgradnje Nacionalne širokopojasne mreže koja bi na efikasniji način trebala da iskoristi sve postojeće resurse u Srbiji i omogući širokopojasni pristup na celoj teritoriji.

"Ako bi se u taj projekat uključili svi koji raspolažu kapacitetima i ako država prepozna značaj jedne takve infrastrukture, ta Nacionalna širokopojasna mreža bi mogla da se realizuje za dve do tri godine, možda i brže", naglasio je Janković.

Međutim, kako je naveo, problem u njenom razvoju ne tiče se toliko same magistralne mreže za velika rastojanja, koliko mreže za pristup koju čine kablovi sa metalnim provodnicima, jer je za kapacitete od 30 i više megabajta potrebno postaviti optik.

EU će za razvoj širokopojasne mreže izdvojiti oko 250 milijardi evra, dok je Francuska u njen razvoj uložila 4,5 milijardi evra.

On je objasnio da postoje razni modeli finansiranja razvoja Nacionalne mreže, a osim operatora, sredstva može da obezbedi i privatni sektor, ali i država koja bi trebala da shvati pravi značaj ICT sektora.

"Pet odsto BDP Srbije je iz ICT sektora, a prema podacima za prošlu godinu, država je od ovih servisa ostvarila prihod od 1,5 milijadi evra. Ne verujem da ostali sektori mogu da se pohvale takvim prihodima i zato ne vidim razlog da država ne prepozna značaj elektronskih komunikacija", zaključio je Janković.

Nastavak na B92...