Izvor: Blic, 06.Okt.2014, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SZO: Kako se ebola širi i kako se ne širi
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je danas saopštenju u kojem razjašnjava kako se virus ebole širi i kako se ne širi. Iako je virus uglavnom nepoznat evropskom i američkom podneblju, medicinski stručnjaci se bore protiv ebole od prve epidemije pre oko 40 godina, prenosi “USA Today”.
Ništa ne ukazuje da se ebola širi drugačije danas nego što je bio slučaj sa svakom dosadašnjom epidemijom – kaže Vilijam Šefner, stručnjak za infektivna oboljenja i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profesor Škole medicine Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.
Epidemija ebole u zapadnoj Africi širi se već 10 meseci. Do sada je, uglavnom u Sijeri Leoneu, Gviniji i Liberiji, zaraženo najmanje 7.470 ljudi, a umro je 3.431 osoba.
Virus se u ovim zemljama proširio van kontrole jer nije prepoznat dok epidemija nije uzela maha u tromsečnom periodu, kada je već bilo zaraženo 50 ljudi, ističu iz SZO.
U ovim zemljama, zdravstveni sistem je u lošem stanju i svega jedan od pet obolelih završi u bolnici na lečenju. Porodice koje se brinu za obolelog člana u svojim kućama u velikom su riziku od zaraze.
Male su šanse da prosečan Evropljanin ili Amerikanac oboli od ebole. Direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) smatra da neće biti epidemije ebole u SAD.
Ebola se ne širi vazduhom, poput gripa. Ako sedite pored obolelog u autobusu, niste izloženi riziku od zaraze, navode iz CDC.
Ebola se širi kroz blizak i direktan fizički kontakt sa telesnim tečnostima zaražene osobe – krv, izmet, bljuvotinu, navodi se u saopštenju.
Naučnici koji su 2007. proučavali epidemiju ebole u Ugandi naveli su da je rizik od zaraze dodirom, na primer rukovanjem, verovatno nizak.
Lekari i medicinske sestre mogu da dobiju ebolu od pacijenta ako ne nose rukavice, jer virus može da uđe u telo kroz ranice na njihovim rukama. Do zaraze može doći i ukoliko osoba dira krv zaraženog, a potom svoje oči, nos ili usta.
Mnogi ljudi su zabrinuti da će se zaraziti ako neko kašlje u njihovom pravcu. Ovo je slučaj sa gripom, ali ne i sa ebolom, tvrdi SZO.
Čovek bi u tom slučaju morao da udahne infektivnu dozu – ne samo nekoliko virusa, već dovoljno da se razboli – iz ograničenog oblaka malih, suvih kapljica. Stručnjaci do sada nisu videli da se ebola širi vazduhom, a proučavali su ovu bolest četiri decenije, ističe Svetska zdravstvena organizacija.
“Zdrav razum i opservacije govore nam da se širenje virusa kašljanjem ili kijanjem događa retko, ako uopšte”, navodi SZO.
Iako je teoretski moguće da se neko zarazi putem kašlja, SZO objašnjava zašto je to malo verovatno.
“Teoretski, vlažne, oveće kapljice teško obolele osobe, koja ima respiratornih problema uzrokovanih drugim oboljenjem ili koja povraća, mogle bi da prenesu virus na veoma kratku razdaljinu, na obližnju drugu osobu. To bi se moglo dogoditi kad bi velike kapi bile direktno izbačene kašljanjem ili kijanjem (što ne znači prenos vazdušnim putem) na sluzokožu ili ranicu na koži druge osobe”, ističu iz SZO.
Dakle, iako je širenje ebolom na ovaj način teoretski moguće, SZO ističe da nema zabeleženih slučajeva zaraze ovim putem.
Kad su lekari radili sa obolelima, svi slučajevi zaraze su uzrokovani direktnim, bliskim kontaktom sa pacijentima, ukazuje SZO.
Iako se virus detektuje u telesnim tečnostima koje nisu krv – uključujući majčino mleko, urin, spermu, pljuvačku i suze – nema dokaza da se virus stvarno širi ovim putem.
Iako su naučnici nalazili virus u pljuvačci, to je uglavnom bio slučaj sa pljuvačkom pacijenata u kasnoj fazi oboljenja, kad je virus već imao vremena da se raširi. Iako se DNKvirusa pronalazio u znoju, “čitavi, živi virus”, koji može da zarazi drugu osobu, nikada nije pronađen u znoju, ističe SZO.
Rizik prenosa virusa dodirom zaražene površine je nizak i smanjuje se dodatno čišćenjem i dezinfekcijom površina sa izbeljivačem, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
U studiji iz Ugande 2007, lekari su ispitali 33 površine u centru za lečenje obolelih. Nisu pronađeni “živi” virusi ebole – pronađen je DNK virusa koji može biti prisutan čak i kad se virus raspadne na svega dve površine – na lekarevim krvavim hirurškim rukavicama i na mestima gde ima krvi, odnosno mestu uboda intravenozne igle.
Virus nije pronađen na prekidačima za svetlo, krevetima ili stolicama.
Neki lekari su, međutim, zabrinuti zbog drugih stvari. Stručnjak za infektivna oboljenja Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje infektivnih oboljenja Univerziteta Minesota, kaže da bi nekontrolisana epidemija ebole u zapadnoj Africi mogla da omogući virusu vreme da mutira i tako postane prenosiv vazduhom.
SZO u današnjem saopštenju ističe, međutim, da ovaj slučaj – iako teoretski moguć – do sada se nije dogodio.
Na primer, virus ptičjeg gripa H5N1 je od 1997. zarazio nekoliko ljudi, a sada se širi među pilićima i patkama u većem delu Azije. Iako je virus cirkulisao među milijardama ptica tokom najmanje dve decenije, njegov način transmisije je u suštini nepromenjen, ukazuje SZO.
“Spekulacije da bi virus ebole mogao da mutira u oblik koji bi omogućio lako širenje među ljudima putem vazduha je upravo to – spekulacija, nepodržana bilo kakvim dokazima. Ova vrsta spekulacije je neosnovana, ali razumljiva, jer se zdravstveni radnici utrkuju sa brzo širećom epidemijom”, zaključuje SZO.
SZO: Kako se ebola širi i kako se ne širi
Izvor: 24sata, 06.Okt.2014
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je danas saopštenju u kojem razjašnjava kako se virus ebole širi i kako se ne širi. Iako je virus uglavnom nepoznat evropskom i američkom podneblju, medicinski stručnjaci se bore protiv ebole od prve epidemije pre oko 40 godina, prenosi “USA Today”...Ništa...
