Izvor: Blic, 13.Sep.2014, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD juriša u rat protiv džihada. Problem - niko neće sa njima
Sjedinjene Države su “uverene” da će uspeti da naprave međunarodnu koaliciju za borbu protiv Islamske države, ali s obzirom na uzdržanost zapadnih i bliskoistočnih saveznika, rizikuje da ostane bez podrške.
Američki predsednik Barak Obama predstavio je ove nedelje okvirni plan borbe protiv islamskih ekstremista u Iraku i Siriji, gurajući SAD u dva različita rata, koji
za svaku zemlju regionu znače izvestan rizik.
Prestonice Zapada su prihvatile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << širi koncept koalicije, a u četvrtak je deset arapskih država potpisalo sporazum o “koordinisanoj vojnoj kampanji”.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je juče u Ankari da je “siguran da će ovo biti široka koalicija arapskih, evropskih država, SAD i drugih”, dodavši da je “prerano” da se definiše koje će zadatke pojedinačni koalicioni partneri preuzeti na sebe.
“Ova koalicija mora da bude efikasna i usmerena ka određenom cilju”, izjavio je jedan francuski diplomata. “Moramo sačuvati našu autonomiju. Ne želimo da budemo podugovarač Sjedinjenih Država. Do sada nam nisu jasno stavili do znanja kakve su im namere.”
SAD i Velika Britanija odustale su prošle godine od vazdušnih napada na snage sirijskog predsednika Bašara al Asada samo nekoliko sati pre nego što je trebalo
Francuska je za sada kurdskim borcima u Iraku poslala oružje i humanitarnu pomoć i verovatno će uputiti oko 250 pripadnih specijalnih snaga kako bi pružili podršku borbenim avionima “rafal”. Ali, njene mogućnosti su ograničene.
da polete francuskih avioni, dovodeći francuskog predsednika Fransou Olanda u izolovanu i neprijatnu situaciju.
Ovoga puta Pariz traži jasno definisane obaveze i međunarodnu legalnost za bilo koju akciju u Siriji.
“Koalicija mora da bude što legalnija”, rekao je bivši ministar spoljnih poslova Iber Vedrin.
- U njoj moraju biti članice Saveta bezbednosti i što više arapskih zemalja i ona mora da se proširuje. U suprotnom će za tri meseca sve krenuti ispočetka. Mora da postoji dugoročna vizija - kaže Vedrin.
Više od 5.000 francuskih vojnika stacionirano je u Maliju i Centralnoj Afričkoj Republici. Planirani vojni budžet za operaciju u inostranstvu od 450 miliona evra, već je premašen za više od milijardu evra, i to u trenutku kada je vlada pod snažnim pritiskom da smanji potrošnju.
I Velika Britanija je, poput Francuske, oprezna kada je reč o operaciji u Siriji zbog zakonskih pitanja i sirijske protivvazdušne odbrane. Iraku je isporučila humanitarnu pomoć, a Kurdima oružje.
Kada je reč o vojnoj akciji, Britanija podržava vazdušne napada SAD i premijer Dejvid Kameron je više puta rekao da Britanija ne isključuje ništa osim slanja pripadnika kopnene vojske.
Većina evropskih zemalja ne želi da ponudi više od humanitarne i logističke pomoći.
Nemačka i Republika Češka obećale su da će pomoći u naoružavanju Kurda, ali Berlin odlučno odbija učešće u vazdušnim napadima.
Koalicija predvođena SAD tražiće aktivnu vojnu podršku i od zemalja Bliskog istoka.
U kampanji za svrgavanje libijskog lidera Muamera el Gadafija 2011, Ujedinjeni Arapski Emirati učestvovali su vazdušnim napadima, a Katar je isporučivao oružje pobunjenicima. Ali u Iraku su ulozi regionalnih igrača viši. Mali su izgledi da će Saudijska Arabija, Turska, Jordan i Egipat želeti da odigraju ključnu ulogu u vojnim operacijama.
“Situacija je kritična na našoj granici zato što je Islamska država blizu. Da, Saudijska Arabija je spremna da pomogne, ali Amerika mora prvo da pokaže da je sada uz nas”, izjavio je prošle nedelje u Parizu vojni zvaničnik Saudijske Arabije.
Turska, članica NATO koja se graniči i sa Sirijom i Irakom, do sada je izbegavala da se obaveže na učešće u vojnoj akciji.
Od početka sirijskog sukoba, Turska je uglavnom podržavala sunitske pobunjenike u borbi protiv Asada. Iako zabrinuta zbog uspona Islamske države, oprezna je kada je reč o vojnoj akciji koja bi mogla da oslabi Asadove protivnike.
Osim toga, brine je jačanje Kurda u Iraku i Siriji. Kurdski ekstremisti u Turskoj trideset godina su vodili pobunu protiv turske države.
