Izvor: Politika, 16.Dec.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rukopis „Plave grobnice” na smartfonu
Beogradska biblioteka „Milutin Bojić” digitalizovala je deo fonda, pa čitaoci preko android aplikacije mogu da čitaju rukopise na pametnim telefonima i računarima
Pesme i rukopisi Milutina Bojića, knjiga sa posvetom Branislava Nušića, brojevi lokalnih listova, poput „Palilulske tribine” i druga izdanja deo su fonda beogradske biblioteke „Milutin Bojić”, koji je od sada dostupan čitaocima i u digitalnoj formi.
Sa bilo kog meridijana sveta, u svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trenutku, dok se voze u prevozu, čekaju u redu ili odmaraju, čitaoci mogu na svojim tabletima i pametnim telefonima da pristupite ovim delima preko adrese ww.milutinbojic.rs/ebiblioteka, i to besplatno, i da ih čitaju.
Kako kaže Jovica Krtinić, direktor biblioteke „Milutin Bojić”, ova institucija je konkurisala za sredstva Ministarstva kulture i informisanja i posle prolaska na konkursu nabavila skener. Uz pomoć volontera i zaposlenih tokom ovog leta počeli su skeniranje materijala i od 10. oktobra ponudili čitaocima najpre onlajn, a od 15. decembra i čitanje uz pomoć android aplikacije.
– Prema podacima sa kojima mi raspolažemo, prva smo javna biblioteka u Srbiji koja je digitalizovala dela za android telefone i tablet računare – dodao je Krtinić.
Izgled aplikacije biblioteke „Milutin Bojić”
U fondu je, između ostalog, rukopis čuvene „Plave grobnice” i skoro sve objavljene knjige Milutina Bojića. Takođe, u digitalnoj formi mogu da se pročitaju studije o Bojićevom radu i delima, kao i prevodi njegovih pesama na engleski, francuski, ruski i grčki jezik. Digitalizovana su ne samo njegova dela iz fonda biblioteke, već i ona koja se čuvaju u Narodnoj biblioteci i Arhivu SANU. U planu je digitalizacija prepiske srpskog liričara koja je u posedu njegovih potomaka.
Prema rečima Krtinića, ideja je da se u skladu sa načelom otvorenog pristupa znanju i informacijama dela na korišćenje ponude najširem krugu ljubitelja pisane reči.
U skorijoj budućnosti čitaoci mogu da očekuju da na ekranima svojih telefona ili prenosivih računara čitaju druge stare knjige i publikacije, poput „Učiteljskog kalendara” štampanog 1904, baš iz godine kada je izašao i prvi broj „Politike”.
A. C.
objavljeno: 17.12.2014
