Izvor: Blic, 28.Dec.2014, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Fiskalnog saveta: Biće bolje, ali 2018.
U budžetu vidimo dobru nameru države da trajno smanji troškove, ali ne i sve mere koje bi to omogućile, kaže predsednik Fiskalnog saveta.
Plan koji bi u narednim godinama doprineo ozdravljenju javnih finansija, kaže profesor Pavle Petrović, postoji, ali iskustvo iz prethodnih godina nas tera da budemo skeptični da li će se on u punoj meri i ostvariti.
- Od toga je nešto urađeno. Smanjene su plate u javnom sektoru i penzije, a ostalo tek čeka na izvršenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tu, pre svega, mislim na sređivanje stanja u javnim preduzećima. Ona su dosad kroz davanje državnih garancija za njihove kredite bila veliki generator rasta javnog duga. Drugi veliki izazov je način na koji država namerava da sprovede planirano smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za po pet odsto u naredne tri godine.
Kako probleme u javnim preduzećima koji su se gomilali godinama rešiti preko noći?
- Vlada budžetom za 2015. nije predvidela nove garancije za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća. To znači da se implicitno obavezala da će napraviti zaokret u kratkom roku, što Fiskalni savet pozdravlja. U prošlosti se jesu pronalazili neki alternativni modeli finansiranja njihovih gubitaka mimo budžeta. Na primer, preko Fonda za razvoj. Međutim, sada imamo i MMF koji će pažljivo pratiti šta radi Vlada. Fond je očigledno svestan veličine problema i neće ulaziti u sporazum ako ne postoje jasni koraci ka stvarnom ozdravljenju tih firmi. Znači, do kraja januara ćemo videti da li će Železara imati strateškog partnera, a za „Srbijagas“, EPS i druge - dokaz da će se staviti pod neku kontrolu. Ako u februaru ne zaključimo sporazum sa Fondom, onda je to indikacija da procesi vezani za javna preduzeća ne mogu da se kontrolišu.
Jasno je da je vlastima bitno da dobijemo sporazum sa Fondom. Otkud vam onda sumnja?
OHRABRUJU POHVALE
Da li vas je iznenadila javno izrečena zahvalnost premijera Vučića?
- Fiskalni savet je upozorio na značajne rizike od toga da plan fiskalne konsolidacije ne uspe. Ako ova pohvala znači da se ovi rizici ozbiljno shvataju, to je onda ohrabrujuće.
- To nije nimalo lako uraditi ni politički, a ni profesionalno. Imali smo slične situacije i ranije. Još od sredine 2012. se govori kako „Srbijagas“ neće moći da računa na garancije države, da će se restrukturirati... I za 2014. je bio plan da se stanje u „Srbijagasu“ sredi, da se pitanje Železare definiše do sredine godine, pa se sve to nije dogodilo.
Problem sa „Srbijagasom“ je očito mnogo širi. Njima se više duguje nego što su im gubici?
- To više neće moći da se dešava. Jasno je da država preko „Srbijagasa“, a kroz neplaćanje računa, subvencioniše hemijski kompleks, firme poput Petrohemije, Azotare, MSK i Železare, koji imaju najveće dugove za isporučen gas. To mora da se reši u januaru ili februaru, a kako se na kraju ponovo ne bi dogodilo da uštede od smanjenih plata i penzija odu na subvencionisanje tih firmi. S druge strane, „Srbijagas“ mora da se restrukturira nevezano za problem potraživanja.
Da li i vidite rizik da ispunimo dogovor sa MMF vezan za smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru jer država još ne zna ni koliko ljudi isplaćuje iz državne kase?
- Plan je, kako vidimo, da se u naredne tri godine masa zarada u javnom sektoru smanjuje za po pet odsto. Ali, nigde se ne vidi kako će se to uraditi. Centralni registar zaposlenih u javnom sektoru je nešto na šta se država obavezala još 2011. Pokazalo se da to još niko ne može da napravi. Uz to, ne vidim kako dobro uraditi racionalizaciju ako ne znate koji broj zaposlenih uopšte radi u javnom sektoru.
I to slušamo već godinama...
- Svaki dosadašnji pokušaj da se uvede red u javni sektor pretvarao se u ad hok akcije. Uglavnom se išlo sa otpuštanjima uz otpremnine, a posle pola godine, sa novim zapošljavanjima. Ono što je sada veliki rizik jeste da odu oni koji su javnom sektoru potrebni. Rečeno je da će sistem platnih razreda biti urađen do kraja ove godine. Sada se to prolongira. Ulazimo u godinu gde veći broj zaposlenih moramo smanjiti, a u mraku smo jer smo bez programa. To može uništiti deo sistema, jer mogu da odu baš oni koji su potrebni. Vidim da se Vlada uglavnom oslanja na penzionisanje, mada naše računice ukazuju na to da će morati da otpuste još oko 10.000 ljudi.
Upozorili ste Vladu i da, zbog smanjenog iznosa ušteda u 2015, ne možemo očekivati izlazak „na zelenu granu“ u 2017?
- To smo videli analizirajući budžet. Gotovo sigurno je da ćemo i u 2018. morati da nađemo dodatni prostor za uštede. Jer, dug se do 2018. neće stabilizovati. Opcije su da se ili dodatno smanje rashodi ili povećaju prihodi u 2016. i 2017. za oko jedan odsto BDP-a ili da se to uradi u 2018. Tu postoji opasnost. Program fiskalne konsolidacije preti da predugo traje, a što duže traje, veći su rizici da se ne sprovede u potpunosti. Zato je presudno da se postigne aranžman sa MMF-om koji će trajati bar tri godine.
Kako je moguće da EPS u 2015. u budžet uplati najviše od dobiti ako se kroz cenu struje i dalje vodi socijalnu politiku?
- To je protivrečno. Kada smo u Fiskalnom savetu pravili analizu rada javnih preduzeća, videli smo da EPS ima knjigovodstvenu dobit. U nju je računato i ono što je EPS isporučio, a nije naplatio. Znači, ne postoji dobit. Kod EPS-a postoje četiri velika problema: preterana zaposlenost, naplata računa, niske cene, tehnički gubici i krađa struje. Cena struje je niža nego bilo koja uporediva u regionu. Ona treba da bude viša i zbog proizvodnje, ali i zbog velike potrošnje. Ovako subvencionišete one koji se greju na struju.
.jpg)
