Izvor: B92, 09.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćen investicioni potencijal Interneta
Potencijal Internet ekonomije u Srbiji tek treba da se maksimalno iskoristi. Iako IT industrija tek treba u potpunosti da zaživi na ovim prostorima, Vlada Srbije većje uradila mnogo toga u cilju usklađivanja sistema u IT oblasti sa standardima Evropske unije.
Vlada Živanović, Danas
Zakon o elektronskom potpisu samo je poslednji u nizu mera koje su donete u cilju što boljeg ove oblasti. Teme konferencije Internet ekonomija u organizaciji Danas >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konferens centra, koja će se 16. marta održati u beogradskom hotelu Hajat, biće investicioni i ekonomski potencijal Interneta u Srbiji, kao i uticaj Interneta na medije i privredu. Key note panelista na ovoj konferenciji biće ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Vlade Srbije Jasna Matić.
"Ne postoje jasno izdvojeni statistički pokazatelji za nešto što bi se zvalo Internet industrija, ali u svakom slučaju, sa stanovišta razvoja u zemljama EU, možemo reći da u toj oblasti u Srbiji postoji značajan potencijal rasta i relativno nizak nivo razvijenosti", objašnjava ministarka Jasna Matić za Danas.
Dokle je Srbija stigla u usklađivanju standarda kvaliteta i obima usluga u IT oblasti sa standardima Evropske unije?
- Na žalost, u većem delu privrede se razmišlja o IT kao o vanrednom trošku, bez jasnog mesta IT budžeta u finansijskim planovima. U tom slučaju pitanje standarda kvaliteta usluga u oblasti IT pre svega nije prepoznato od strane korisnika. U određenim sektorima, na primer bankarskom, kao i u određenim kompanijama koje su opredeljenje za moderan način poslovanja, situacija je drugačija i daje mogućnost stvaranja ponude IT usluga u kojima su standardi kvaliteta visoko uvaženi.
Kako država može stimulisati dalja investiranja u oblasti IT industrije, posebno Interneta?
- Kao i na globalnom tržištu, kriza potražnje se posebno oseća u oblasti IT industrije, što se vidi iz preliminarnih ocena poslovanja u prvom kvartalu 2009. godine. Kriza potražnje u oblasti IT na kraju 2008. je bila odložena, sa jedne strane, time što kompanije nabavljaju IT robu i usluge prema prethodno utvrđenim godišnjim planovima, dok potrošači pred kraj godine dosta kupuju potrošačku elektroniku. Mislim da je potrebno prepoznati IT industriju kao sektor koji je posebno pogođen krizom i mere Vlade, pre svega u oblasti podsticanja potražnje, u narednom periodu treba usmeriti i na ovaj sektor.
Kako država može povećati dostupnost Interneta što širem broju korisnika?
- Pre svega podsticanjem povećanja ponude u ovoj oblasti tj. uvođenjem novih usluga i novih operatora. Takođe, tu su sprovođenje politike podsticaja razvoja telekomunikacione infrastrukture u nerazvijenim područjima, te podsticanje potražnje putem širenja svesti u okviru državnih institucija, ali i šire javnosti o prednostima upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu i radu.
Sledi demonopolizacija
Da li lokalne samouprave u dovoljnoj meri koriste sav potencijal Interneta?
- Kada su u pitanju lokalne samouprave, situacija je raznolika, kao i u većini drugih pitanja. Generalno, lokalne samouprave, kao uostalom i država, mogu mnogo više da koriste Internet u komunikaciji sa građanima i privredom. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je početkom godine napravilo snimak stanja primene informacionih i komunikacionih tehnologija na nivou svih opština u Srbiji i tokom narednih par meseci će napraviti plan daljih aktivnosti na pružanju podrške razvoju u kritičnim oblastima.
Šta donosi ukidanje monopola u oblasti Interneta, i kada možemo u punoj meri očekivati demonopolizaciju u ovoj oblasti?
- Tržište velikoprodaje Internet saobraćaja je liberalizovano sredinom novembra 2008. i to je dovelo do višestrukog smanjenja cena Interneta i povećanja protoka za krajnje korisnike tokom proteklih nekoliko meseci. Ostalo je da se reši pitanje ubrzanog i konkurentnog razvoja infrastrukture za pružanje Internet usluga, kao i usklađivanje regulative iz oblasti telekomunikacija sa pravnim okvirom EU i to je nešto na čemu će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i RATEL raditi tokom 2009. Novi operatori će svakako doneti nove usluge, veću dostupnost, a konkurencija će doprineti povećanju kvaliteta i nižim cenama za krajnje korisnike.
Da li će niže cene i konkurencija nužno dovesti do poboljšanja kvaliteta i obima usluga u oblasti Interneta?
- Ono što je bitno jeste da država ne diktira cene u oblasti telekomunikacija i da se obezbedi što povoljniji stepen konkurencije u različitim segmentima tržišta telekomunikacija. Time će se stvoriti uslovi da operatori mogu da planiraju, investiraju i ostvare profit, a korisnici će moći da biraju saglasno potrebama i kvalitetu usluge. Država u tom sistemu treba da ima pre svega preko RATEL-u nadzornu i korektivnu ulogu tj. da se pre svega stara o zaštiti interesa krajnjih korisnika, podsticanju konkurencije i razvoju nedovoljno razvijenih oblasti.
Elektronski potpis značajno podiže nivo poslovanja U kolikoj meri će početak primene Zakona o elektronskom potpisu poboljšati poslovanje kompanija i državne uprave?
- U toku ove godine očekujemo uspostavljanje značajnog broja novih elektronskih servisa od strane različitih državnih institucija u kojima će biti korišćen elektronski potpis u skladu sa Zakonom. Time će se podići nivo elektronskog poslovanja, kako u okviru organa javne uprave, tako i među preduzećima. Puna primena Zakona o elektronskom potpisu je stvorila uslove za razvoj elektronskog poslovanja i efekti toga će vrlo brzo postati vidljivi. Mnogi državni organi, preduzeća i udruženja nam se obraćaju sa pitanjima u vezi primene regulative za elektronski potpis iz čega jasno vidimo da su u toku aktivnosti na realizaciji rešenja u kojima se primenjuje elektronski potpis.
Kako masovna primena E Government rešenja može pojednostaviti procedure dobijanja različitih investicionih dozvola, i kako to može uticati na veću konkurentnost Srbije kao investicione destinacije?
- Elektronski javni servisi omogućavaju kompanijama da brže i jednostavnije obave poslove u organima javne vlasti. To ne znači samo korišćenje elektronske komunikacije umesto dolaska na šalter, veći to da se posao obavlja kroz manje iteracija u komunikaciji sa državom, efikasnije, brže i po transparentnijim procedurama. Jednostavno obavljanje propisanih administrativnih obaveza, odnosno smanjenje tereta administracije, svakako predstavlja otklanjanje jedne od velikih prepreka u započinjanju i vođenju biznisa u Srbiji.
Uticaj krize
Konferencija Internet ekonomija, kao i prethodne u organizaciji Danas konferens centra, izazvala je veliko interesovanje stručnjaka iz ove oblasti, privrede i medija. Pored Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, na konferenciji su svoje učešće većpotvrdili: profesor doktor Jovan Radunović- predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije, Vladan Živanović- generalni direktor Microsoft Srbija, Majkl Hartman - biznis i marketing officer kompanije Microsoft za Centralnu i Istočnu Evropu, Ljubomir Rajšić- Direktor funkcije Strategije u Telekomu Srbije, Darko Dunjić- direktor EUnet koledža i član borda direktora, Stojan Vatreš - direktor Razvojnog centra B92, Rade Mačković- generalni direktor Omnicom, Rade Tričković- izvršni direktor Httpool i Borislav Blagojević- stariji savetnik za Internet i nove medije ComTrade Group. Konferencija Internet ekonomija"održaće se 16. marta u beogradskom hotelu Hajat.
Da li će država težiti ka tome da omogući besplatnu upotreba Interneta u ustanovama poput bolnica i škola?
- Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo većgodinama u potpunosti finansira rad i razvoj nacionalne akademske, naučno-istraživačke i obrazovne mreže Srbije (AMRES), koja obezbeđuje besplatan Internet i kvalitetnu komunikaciju za preko 100.000 korisnika iz domaćih obrazovnih i istraživačkih institucija. Ipak, dugoročni uspeh i održivost ovog i sličnih projekta zahteva da se i druga Ministarstva, u čijim direktnim nadležnostima se nalaze pomenute javne institucije, uključe u proces, shvate značaj i potrebu ulaganja u obrazovanje i uvođena informaciono-komunikacionih tehnologija.
Kako Vam iskustvo stečeno u agenciji SIEPA danas pomaže da uspešno promovišete ekonomski potencijal IT industrije u Srbiji, i kako procenjujete uticaj globalne recesije na taj segment srpske privrede?
- Iskustvo u SIEPA mi dosta pomaže za uspešno promovisanje IT industrije ne samo u Srbiji nego i izvan nje. Neophodno je prisustvo Ministarstva na međunarodnim i regionalnim skupovima u cilju dovođenja stranih investicija i ekonomski efikasnih praksi u vreme globalne krize. Takođe je neophodno da Ministarstvo podrži promociju domaćeg IKT sektora, Republike Srbije kao dobre investicione lokacije i kvalitetno predstavljanje kompanija izlagača i njihovih proizvoda i usluga. Naše Ministarstvo je od mog samog dolaska podržalo većdva najveća sajma informacionih tehnologija u svetu i nastaviće da ih podržava, jer su na njima srpske kompanije pored mnogobrojnih poznanstava i iskustva, sklopile dobre poslovne ugovore. Tokom mog direktorskog mandata u SIEPA jedan od ključnih sektora za promociju je bio ICT, te sam tom prilikom prikupila dragoceno iskustvo.
Šta Ministarstvo preduzima kako bi umanjilo štetne efekte globalne recesije na domaću IT industriju?
- Paket mera Vlade Srbije koji uključuje povoljne kredite za preduzeća, značajno će doprineti i preduzećima u IT Sektoru. Na žalost, potrošački krediti iz ovog paketa mera za sada se ne odnose na kupovinu IT proizvoda jer uglavnom nemaju status domaće robe zbog značajnog prisustva uvoznih komponenti. Ubrzani razvoj E-poslovanja, a u okviru toga i E-uprave, doprineće većem stepenu primene informaciono komunikacionih tehnologija što će sa jedne strane doneti uštede u poslovima u kojima se primenjuje a sa druge doprineti razvoju IKT Sektora. Opšte stanje u zemlji u vreme krize zahteva sledeća rešenja Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo: Smanjenje javne potrošnje, koja će se sprovesti tako što će se Insistirati na primeni i radu E- Vlade, uključujući i decentralizaciju servisa kroz E- upravu u opštinama. Rešenje za opšte stanje u IKT Sektoru leži u otvaranju tržišta, novim, regulativama, uvođenju konkurencije u fiksnu telefoniju, što će dovesti do pada cena i povećanja usluga, pojeftinjenje Interneta, obrazovanje. Konkretne mere za unapređenje situacije su usmerene na izgradnju kapaciteta srpskih kompanija i stručnjaka u oblasti IKT. One se ogledaju u povećanju fondova za stručno usavršavanje IKT stručnjaka, globalnom povezivanju zarad unapređenja ekspertize. Podrška srpskim IKT kompanijama na pojavljivanju na međunarodnim i regionalnim tržištima i prisustvo Ministarstva na međunarodnim i regionalnim skupovima u cilju dovođenja stranih investicija i ekonomski efikasnih praksi u vreme globalne krize. Dodatna rešenja za unapređenje poslovnog okruženja IKT Sektora su donošenje Zakona o elektronskom dokumentu, kao i potpuno novog zakona o elektronskim komunikacijama, koji treba da dovede Srbiju do usklađenosti sa EU regulativom na nivou 2002. godine - zaključuje ministarka Jasna Matić.
