Izvor: Blic, 27.Okt.2014, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekar školski primer nesavesnog lečenja, a sud okleva
Stefan Gavrilović bi danas imao 22 godine da su mu lekari na Institutu za majku i dete, posle operacije krajnika, dali antibiotike i pokazali dužnu pažnje prema petogodišnjaku. Iako je 14 lekara beogradskog sudsko-medicinskog odbora zaključilo da je Stefana ubila lekarska nebriga, sud ni posle 17 godina nije spreman da ih osudi.
Sudski postupak pun je nelogičnosti, otezanja, pravosudnog nemara, bahatog ponašanja, čak i primera falsifikovanja medicinske dokumentacije. Tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je odugovlačilo, menjale su se sudije, tražili novi veštaci.
Slučaj malog Stefana naveden je kao primer lekarske nebrige u udžbeniku iz koga pravnici uče o sudskoj medicini. Za sud nije dovoljan ni jedan dokaz. Naložio je novo veštačenje od sudsko-medicinskog odbora u Novom Sadu.
- Zaključak beogradskog sudsko-medicinskog odbora je da je procena da detetu ne treba davati antibiotike sasvim pogrešna, da su pogrešili dijagnozu. Stefan je pet dana ležao u bolnici bez ikakvog leka, bez antibiotika ili bilo čega. Bolnička lista je bila potpuno prazna. Samo je uveden datum prijema 27. oktobar 1997.godine. Nisu mu merili ni temperaturu. To je zaključio beogradski sudsko-medicinski odbor. Sve je jasno i ne znam šta bi novosadski odbor novo mogao da kaže. Osim da bi se slučaj razvlačio na sudu - kaže Milena Gavrilović.
Profesor doktor Slobodan Savić radio je Stefanovu obdukciju. Na sajtu je kao primer nesavesnog lečenja naveo je primer mog Stefana. Napisao je da je očigledno da su simptomi posle operacije ukazivali na postojanje sepse.
Ovo je priča majke koja 17 godina pokušava da dođe do pravde i svedočenje o onome što je doživela od pravosuđa u Srbiji. Stefan je preminuo je 4. novembra 1997. godine na Institut za majku i dete u Beogradu.
Kolebljivo tužilaštvo
- Optužnica je podignuta pet godina nakon Stefanove smrti, a prva osuđujuća presuda za prvog doktora doneta je 2004. godine. On je osuđen na deset meseci zatvora, uslovno na pet godina. Apelacioni sud je vratio na ponovno suđenje, da bi 2007. godine doktor Jovica Karanov bio oslobođen optužbi. Pošto je pretila da nastupi privremena zastarelost 2007. godine, od javnog tužioca Jelene Pančić tražila sam da se proširi optužnica na doktora Božidara Vlajića jer je on, kako je i sudsko-medicinski odbor zaključio, zabranio da se Stefanu prepišu antibiotici i dao je pogrešnu dijagnozu - objašnjava majka kako je sve počelo.
Tužilaštvo je odbilo. Pismeno su je obavestili da nemaju osnova za pokretanje optužnice. Da ne bi nastupila zastarelost sama je podnela krivičnu prijavu. Istražni postupak je ponovo trajao četiri godine. Nakon toga je javni tužilac preuzela slučaj.
- Isti tužilac, na osnovu iste dokumentacije prvo je odbila, a zatim preuzela slučćaj. Žalila sam se na njen rad republičkom javnom tužiocu. Naravno, odgovorili su mi da je radila sve po zakonu. Zaista ne znam po kom zakonu - kaže Milena Gavrilović.
Slučaj je tada vodio sudija Aleksandar Đuričić, za koga Milena Gavrilović kaže da je profesionalno radio svoj posao. Ostalo je samo da se sasluša sudsko-medicinski odbor, kada je iznenada promenjen sudija.
Falsifikovana otpusna lista
- Dobila sam novog sudiju - Snežanu Đokanović koja je, posle 16 godina, na tom prvom ročištu, rekla kako je imala jako malo vremena, možda pola sata da pročita predmet i upozna se sa spisima. Sudija Đokanović izvadila je otpusnu listu koju sam tada prvi put videla i koju je optuženi dokucao na nekih šest strana. Protestvovala sam jer imam originalnu otpusnu listu koja je kratka i na kojoj piše da je sepsa uzrok smrti. Sudija je prihvatila i zahtev advokata optuženog da predmet ide u Novi Sad na novo veštačenje. Meni je to bilo van pameti jer postoji veštačenje 14 lekara sudsko medicinskog odbora iz Beograda. Ono je jasno, lekari su sve rekli - priča Stefanova majka.
Dokumentacija je poslata u Novi Sad 28. aprila 2013. godine. Predmet je poslat ali nije plaćen, pa je vraćen i to se ponovilo nekoliko puta. A onda je ponovo promenjen sudija.
- Dobila sam nedavno novog sudiju, mislim da se zove Svetlana Galić koja je napokon sve poslala u Novi Sad na veštačenje. Međutim, novosadski sudsko medicinski odbor tvrdi da nema dokumentaciju, a kad sam sudiju pitala kako je to moguće ona je rekla da verovatno iz Novog Sada traže neku novu dokumentaciju. Ne postoji nova dokumentacija jer se ništa novo za 17 godina. Ništa se nije promenilo - svedoči Milena Gavrilović.
Milena poseduje svu dokumentaciju jer je prvog dana nakon Stefanove smrti otišla u Institut i pred istražnim sudijom tražila da sve isfotokopira.
- Da nisam lično 2007. godine podnela krivičnu prijavu ispalo bi - nikom ništa, nema veze što je Stefan preminuo. Počeli su da mu daju terapiju četiri sata pred smrt. Onu terapiju koja je trebalo da dobije već u nedelju ili, kao što je beogradski sudsko-medicinski odbor i napisao, u ponedeljak. Možda bi i imao neke šanse, a pošto dete nije dobilo nikavu terapiju, nije imalo šanse da se izbori sa sepsom. U obdukcionom nalazu piše da je uzrok smrti sepsa, a ne toksički-šok sindrom kako tvrdi doktor Vlajić. U toku suđenja je doktor Vlajić čak rekao da je to genetski - kaže majka.
Jasno je da je bilo opstrukcija u tužilaštvu, pa kasnije u sudu i da sada sudsko-medicinski odbor iz Novog Sada treba da odigra poslednji čin ka vođenju slučaja u apsolutnu zastarelost koja nastupa 2017. godine.
Poslednji Stefanovi dani u bolnici
Niko ga nije gledao. Imao je stalno visoku temperaturu i kad sam im na to ukazivala, govorili su mi da je to sasvim normalno posle operacije. Pustili su ga kući u petak, na vikend. Pošto nismo uspeli da spustimo temperaturu, Stefana smo sledećeg dana vratili u bolnicu, na ORL.
Žalio se na bol u preponi, pa su nas poslali kod hirurga, kod doktorke koja je zaključila da je u pitanju virus koji napada kuk.Pustila nas je kući uz savet da Stefan miruje.
Ujutru sam ga ponovo odvela u Institut i rešila da odatle ne idem dok se ne utvrdi šta da se radi. To je bila nedelja. Pregledao ga je dežurni lekar. Dao mi je alkohol da ga masiram i tako skidam temperaturu koja je tada bila skoro 40. Niakve lekove nije dobio, osim protiv bolova.
U ponedeljak su čekali doktora Vlajića da dođe i pregleda ga. Prišao je mom detetu na metar. Izdaleka ga je pregledao očima. Ispričala sam mu sve simptome. On je samo rekao: antibiotike ne davati. Pošto je video da sam uznemirena dao mi je savet kako treba da mu kuvam supu.
Tog dana više niko nije došao da pregleda Stefana, jedino je dr Vlajić uveče prošao hodnikom i obavestio me da sutra idemo kući, jer je sve u redu.
Sledeću noć neću nikad zaboraviti. Ujutru je tražio da mu izmasiram noge jer ga jako bole. Videla sam da je leva noga otečena, kao tri njegove. Digla sam bolnicu na noge. Došli su i počeli da nagađaju: aterioskleroza i slično.
Hteli su da mu uzmu krv, međutim to je bilo nemoguće jer je svuda liptala. Onda su mi rekli da ga uzmem i trčim do intenzivne nege. Otrčala sam sa njim i predala ga.
Više ga nisam videla.
