Izvor: Blic, 28.Sep.2014, 19:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivica Buljan: Živeti bez časti, pa to nema smisla
Novac je poguban i opasan kad postane i sredstvo i cilj, kaže Ivica Buljan, reditelj predstave “Grobnica za Borisa Davidoviča”, koja je na Bitefu pobudila ogromno interesovanje.
Izvođenje u petak bilo je na kartu više, već su planule karte i za 8. i 9. oktobar, kada je na redovnom repertoaru Bitef teatra. Premijerno izvedena u Italiji, potom u Hrvatskoj, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Naprotiv! Uzbudljiva, impresivna scenska priča o istoriji, Kišu, nama...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Koji je bio motiv da radite baš ovu predstavu?
- Još u vreme dok sam bio student, sredinom osamdesetih, Danilo Kiš je bio vrsta ikone. Jer bio je oličenje energije, harizme, stila, slobode... Sloboda kakvu su imali retki ljudi. Svetski književnik čije je delo vivisekcija važnosti posvećenosti
Scene seksa
Posebnu medijsku pažnju privukle su scene nasilja i seksa...
- Predstava svesno zamagljuje i meša granice performansa, kao jedinstvenog događaja s publikom u kojem je važan element iznenađenja i teatra kao vežbama pripremljenog i kontrolisanog “fake-akta”. Tako i seksualni prizori zavise od trenutne dispozicije izvođača. Kontroverzne scene nisu tu bez razloga i nose mnogo jače značenje. Kiš u knjizi kroz lik Borisa Davidoviča govori o brutalnosti dogmatskog komunizma.
ideji. Bio je simbol otpora dogmatizmu, njegov ljuti protivnik u svakom smislu, pa i u nacionalnom.
Nije li danas dogma krupni kapital a realnost obeležena njegovim terorom?
- Upravo tako. A dogma je dogma. Zato nas Kišova “Grobnica za Borisa Davidoviča” vraća na izvorni, idejni komunizam na kome se temelje uverenja onih koji teže slobodi. Junak Novski je svojevrsna ikona revolucije jer nije odustao od izvornih ideja, od ideala dok se komunizam u realnoj varijanti pretvorio u dogmu i staljinizam. Novski je do poslednjeg trenutka čovek časne biografije iako je njegov put imao i stranputice, kojima Kiš posvećuje naročitu pažnju. A verovali ili ne, dok smo predstavu radili, uverili smo se koliko to znači i današnjim mladim ljudima. Recimo, internacionalizam...
Internacionalizam?
- Pripadam generaciji koja je potpuno vaspitavana u duhu čovekoljubivog internacionalizma, bliskosti među ljudima sveta. U prvom razredu osnovne škole učili smo pesmicu o dečaku Bimbu iz Afrike. Odgajani smo u duhu ideja jednakosti. Danas je to nešto za šta se, ako se hoće, iznova treba boriti.
Novski biva surovo mučen, a uspeva da izdrži snagom duha. Iz današnje perspektive; ono što ni najstrašniji mučitelji nisu slomili novac jeste?
- Novac je uspeo da slomi sve ideje, ali je to život učinilo gorim, a ne boljim. Naravno, novac je u tehničkom smislu koristan deo civilizacije. Problem je kad on od sredstva postane cilj, odnosno i cilj i sredstvo u isto vreme. Ta zavisnost uništava u čoveku prirodnu sklonost ka duhovnosti. I Kiš se pita čemu služi život ako svaki čovek na ovoj planeti za vreme svog života ne napravi progres prema duhovnosti, slobodi, čovekoljublju. U suprotnom smo kao životinje. Ovaj život je vredan samo ako ga čovek provede rukovođen čašću. Čast je najveća vrednost, i ako je ona na pijedestalu koji zaslužuje, sve se ostale kockice u društvu i u svim segmentima slože.
