Izvor: B92, 19.Apr.2012, 17:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Internet - od igračke do oružja

Po prvi put ove godine, a sa namerom da se održava svake godine, održana je konferencija Internet dijalog Srbije.

Radi se o inicijativi otvorenoj kao mesto za diskusiju o razvoju, upotrebi i upravljanju internetom,a po ugledu na evropske i svetske inicijative ovog tipa.

Iz zvaničnog saopštenja povodom konferencije, a koje dolazi od jednog organizatora, Uprave za digitalnu agendu, ideja je da zaključci i preporuke sa ove konferencije budu osnova za dalji razvoj informacionog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << društva i internet okruženja u Srbiji.

Irena Posin, pomoćnik ministra u MKIID, na otvaranju konferencije rekla je da su organizatori, Uprava za Digitalnu agendu, Registar nacionalnog internet domena Srbije i DIPLO fondacija.

želeli da pokrenu dijalog o internetu u Srbiji, jer je vrlo bitno da se i Srbija uključi u globalni dijalog o upravljanju internetu.

Državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, izdvojila je internet kao treću veliku prekretnicu u razvoju čovečanstva, pored momenata kada su ljudi počeli da komuniciraju pričom, a kasnije pisanjem.

On, kao takav fenomen, kaže Matić, izaziva veliku pažnju različitih grupa, a vlade pokušavaju da ga iskoriste za socijalni i ekonomski razvoj. Srbija je, prema njenim rečima, pokušala tako nešto, ali je velika prepreka to što kada je ovaj fenomen počeo da biva sveprisutan Srbija nije učestvovala u njemu, a u većini strateških dokumenata IT se slabo pominje.

"Izuzetno je bitno da svi koji se bavimo ovom temom o njoj govorimo što je moguće glasnije", rekla je Matić.

IT zahteva, istakla je ona, paralelan razvoj infrastrukture i sadržaja, a sitacija je danas, što se infrastrukture tiče, dramatično drugačija nego pre 3-4 godine.

Pitanje upravljanja internetom u celom svetu je aktuelna tema, a današnji skup, kaže Matić, treba da upozna sa problemima i da doprinos temi zaključcima koji se budu izdvojili.

Ekspert Saveta Evrope, Yrjo Juhani Lansipuro, govoreći o potrebi za upravljanjem internetom, napravio je paralelu o internetu nekada i sada.

Od stvari koju je poželjno imati, do one koja je neophodna; od opcione do kritično važne infrastrukture; od igračke postao je oružje, istakao je on.

Stvari su se promenile i internetu je potrebno upravljanje, ali bez suverenog autoriteta.

PayPal

Deo uvodnog dela konferencije koji je bio namenjen pitanjima, delimično se pretvorio u priču o PayPalu, a na pitanje iz publike o tome kada će ovaj servis biti omogućen i korisnicima u Srbiji, državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, rekla je da PayPal smatra "tužnom pričom svoje karijere".

Ona je rekla i da su iskorišćene sve formalne veze, ali i poznanstva, ali da su svi odgovori koje dobijaju "bez ikakvog stava", a da isti problem ima i Makedonija.

Da države imaju sve veći interes da se pozabave ovim stvarima, rekao je i Vladimir Radunović iz DIPLO fondacije, ali da postoje različiti načini kako bi trebalo doći do rešenja o regulaciji to jest uspostavljanju pravila. Jedan od načina mogao se videti na primeru ACTA, za koji se ispostavilo da nije dobar, a nedavno su iz Evropske komisije i zvanično priznali da su potcenili uticaj drugih aktera u ovom procesu, dok je Norveška, na primer, baveći se pitanjima otvorenosti interneta, došla do rešenja da predstavnici korisnika, regulatora, biznis sektora zajedno sklope i potpišu sporazum.

Nebojša Radović, iz ugla internet preduzetnika, rekao je da internet treba da koristimo da budemo globalno konkurentni, jer možemo da naučimo sve što i drugi.

Drugi deo konferencije bio je odvojen u tri paralelne sesije, o privatnosti i bezbednosti, širokopojasni internet za sve i panel o bezbednosti i zaštiti dece na internetu, na kom je svog predstavnika imao i Fond B92.

Učesnici ovog panela složili su se da je prevencija`ključna, a Biljana Grujić, iz novosadske organizicije Target, rekla je da postoji nekoliko problema, najpre to što skoro sva deca koriste internet, mahom facebook, a da nemaju svest o pojmu društvenih mreža, a da roditelji često ne kontrolišu to što oni rade. Pri tom, ni škole, rekla je ona, u okviru svog plana i programa nemaju društvene mreže.

Potrebno je da se borba za zaštitu dece na internetu vodi sistematski, što omogućuje program EU koji podrazumeva formiranje centara za bezbedniji internet, a koji će biti formiran i kod nas, rekao je Ivan Jelić ispred Fonda B92. On je istakao i da je greška razdvajati virtuelno od realnog prisustva, jer je virtuelno pristustvo vrlo realno, naročito kad dođe do problema. Mladi misle da su amnestirani u stvarnom životu od toga šta rade na internetu, a to nije tako, rekao je Jelić, ali i naglasio da je važno pravilno profilisati kampanje i naročito važno je ne proizvesti kontraefekat.

Problemi kakvi se sreću u Srbiji, mogu se sresti i u regionu, iako su neke od zemalja infrastrukturno ispred nas, rekla je Katarina Anđelković, koordinator projekta Klikni bezbedno iz MKIID, dok je Dušan Stojčević, koji je panelu prisustvovao ispred RNIDS-a, rekao da su deca manje više svuda iste, ali da razliku prave odrasli koji bi trebalo da vode računa.

Završna sesija bavila se temom regulative sadržaja, a moderatori ovog panela, Nikola Božić iz Istraživačke stanice Petnica i Vladimir Radunović iz Diplo fondacije, vodili su diskusiju o tome da li smo došli do momenta kada moraju da se uspostave pravila igre na internetu, ali i postavili pitanje ko će ta pravila pisati i da li možemo da verujemo da ih država može regulisati na pravi način. Diskutovalo se i na temu odgovornosti prodajvera sadržaja i internet provajdera, ali i o nelegalnom sadržaju.

Među zaključcima našao se i onaj da je neophodan konsenzus u upravljanju internetom, jer države sada primenjuju različita pravila, ali se govorilo i tome da li treba čekati na njega ili primeniti nešto što se pokazalo kao primer dobre prakse.

Internet dijalog Srbije trebalo bi da postane praksa, pa rasprave o upravljanu internetom sa nekim novim iskustvima očekujemo i sledeće godine.

Nastavak na B92...