Izvor: Blic, 10.Dec.2014, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hit izložba u Beogradu: Umetnost bez klišea
U Salonu MSU otvorena je izložba “Fluksus u Beogradu” koja daje pregled delovanja međunarodne umetničke mreže osnovane 1962. s ciljem da poveže pripadnike ekstremne avangarde u Evropi i Americi, koji su, pošto je duh dadaizma pušten iz boce, nastavili da brišu granice umetnosti, da izlaze iz okvira klišea kroz igru, geg i druge akcije, da umetnost što više približavaju životu.
Međutim, pošto ni sledbenici „Fluksusa“, kao ni drugi pre i posle njih nisu bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dosledni u odbijanju svakog buržoaskog prestiža, „Fluksus“ je danas više mit nego istorijska avangarda. Jer kolekcija iz MSU, kao i izložbe koje su priredili Harald Zeman u Kelnu (1970), Ken Fridman u Kulomptonu (1972), Rene Blok u Vizbadenu (1982), Ljubica Stanivuk i Jasna Tijardović u Beogradu (1986, Legat Zorić-Čolaković) uključile su „Fluksus“ u institucije, što nije bila startna namera umetnika. A zašto, slikovito objašnjava Džordž Mekjunas (takođe zastupljen na ovoj postavci): „Umetnik od svoje umetnosti ne treba da pravi profesiju. Sve je umetnost i svi mogu da je prave. Umetnost treba da bude dostupna svima.“
Kolekcija MSU
Kolekcija „Fluksusa“ u MSU broji 18 radova, čiji su autori Džordž Mekjunas (rečit je njegov rad “SAD nadmašuje sve rekorde u genocidu”, iz 1966. - nap.nov), Ken Fridman, Albert Fajn, Džejms Ridl, Alison Hačins, Hana Vilke, Vilijam Morhauz, Džon Armleder…), od kojih je 15 poklon njujorške fondacije „Tomas“, a najvredniji rad “Fluksus godišnja kutija 2” otkupljen je od Branka Vučićevića. Ostali eksponati pozajmljeni su od Bojane Makavejev, Miroljuba Todorovića, Branka Vučićevića i Branislava Dimitrijevića - napominje autor izložbe.
- Izložba „Fluksus u Beogradu“ delom preuzima materijal s prethodne beogradske izložbe i zato se može okarakterisati kao njena nova i izmenjena verzija koja takođe ima didaktički karakter i prevashodno je namenjena novim generacijama. Budući da materijal danas dostupan u Beogradu uglavnom potiče iz perioda istorijskog „Fluksusa“ (1962-1966) i „Fluksusa“ prve polovine sedamdesetih, izložba se koncentriše na te periode, pridružujući originalnim radovima (kutije, objekti, grafike, crteži, partiture) tekstualne, foto, video i audio dokumente delovanja kroz hepeninge, performance, instalacije, uključujući i eksponate vezane za naše fluksovce: scenaristu, filmskog kritičara i prevodioca Branka Vučićevića, koji se družio s Mekjunasom; i Miroljuba Todorovića, pesnika, esejistu i vizuelnog umetnika, osnivača i teoretičara signalizma, koji je kontakte ostvarivao putem mejl-arta - navodi Dejan Sretenović.
Beogradsku izložbu treba čitati kao eho prakse oživljene izložbom “Fluksus Istok. Fluksus mreže u Centralnoj i Istočnoj Evropi” koja je od 2007. do 2010. obišla više evropskih gradova nastojeći da mrežu pozicionira kao istorijsku avangardu.
