Izvor: Mikro - PC World, 03.Dec.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grafenski uređaj za memorije ogromnog kapaciteta

Istraživački tim američkog Univerziteta Rajs utvrdio je da traka grafita debljine svega deset atoma može da posluži kao osnovni element nove vrste memorije koja bi omogućila ogroman kapacitet memorisanja računarima, mediskim plejerima, mobilnim telefonima i kamerama. U članku objavljenom krajem novembra u elektronskom časopisu Nature Materials, profesor Džejms Tur i postdoktorski istraživači Jubao Li i Aleksandar Sinickij opisali su uređaj čvrstog stanja koji koristi provodne osobine grafena. Oni smatraju da bi ovakav uređaj imao mnoge prednosti u odnosu na najmodernije fleš memorije i druge nove tehnologije. Grafen je skup atoma ugljenika raspoređanih u ravni debljine jednog atoma pri čemu su atomi gusto spakovani u rešetku oblika pčelinjeg saća. Ovo je najjači poznati materijal. Za razliku od njega grafit se sastoji od velikog broja grafenskih ravni naslaganih jedna na drugu. Grafenska memorija mogla bi povećati kapacitet skladištenja podataka u dvodimenzionalnoj ravni pet puta, navodi profesor, jer se pojedinačni bitovi mogu smestiti u strukture manje od 10 nanometara, za razliku od današnjih kola u čipovima fleš memorija čiji su elementi dimenzija 45 nanometara. Novi prekidači mogu se kontrolisati sa dve elektrode umesto tri u sadašnjim čipovima. Zahvaljujući tome moći će da se prave trodimenzionalne memorije jer se grafenske ravni mogu naslagati pa se kapacitet uvećava sa svakim dodatim slojem. Pošto su u osnovi mehanički uređaji takvi čipovi skoro da ne troše nikakvu energiju dok čuvaju podatke – slično današnjim čitačima e-knjiga koji prikazuju stranu i kad su isključeni. Ono po čemu se grafen razlikuje od drugih memorija sledeće generacije jeste odnos potrošnje u uključenom i isključenom stanju. Tur kaže da je taj odnos ogroman – milion prema jedan. Kod memorija s promenom faze, koje se danas takođe razmatraju, taj odnos je 10:1. To znači da isključeno stanje drži deseti deo struje u odnosu na uključeno stanje. Struja nastoji da curi iz prekidača i u isključenom stanju. „To znači da u rešetki 10 sa 10 deset isključenih stanja u nizu mogu da izgledaju kao jedno uključeno. U našem slučaju u niz se može poređati milion isključenih prekidača pre nego što počnu da izgledaju kao jedan uključen, a to je ogromna razlika koja omogućava da se prave mnogo veće strukture.“ Mada same po sebi generišu malo toplote, grafenske memorije su otporne na širok opseg temperatura. Ispitane su u rasponu od minus 75 do plus 200 stepeni Celzijusa i nisu pokazale nikakve vidne promene. To im omogućava da rade i u blizini vrućih procesora. Što je još bolje, testovi pokazuju da su neosetljive na radijaciju, tako da će biti pogodne za korišćenje i u ekstremnim okruženjima. Tur kaže da su novi prekidači brži od sistema za merenje u njegovoj laboratoriji, a uz to su i robustni. „Testirali smo ih u laboratoriji 20.000 puta i nismo uočili nikakvu degradaciju. Životni vek biće im ogroman, mnogo duži od fleš memorija.“ „Što je najbolje, sirovina od kojih se prave nije ni najmanje egzotična. Grafen je na kraju krajeva oblik ugljenika. U vidu grumenčića zove se grafit, a to je ono što ostavlja trag na papiru kad pišete olovkom“, kaže Tur. Tehnologija je izazvala znatno zanimanje industrije, zbog proizvodnog procesa koji se svodi na nanošenje sloja grafena na silicijum ili neku drugu podlogu hemijskim naparavanjem. „Grafen se komercijalno teško proizvodi, ali se lako nanosi naparavanjem. Isti procesi koji se trenutno koriste mogu se upotrebiti i za narastanje grafena na zadatim mestima“, tvrdi Tur. (M.V.)Pošaljite vaš komentar

Nastavak na Mikro - PC World...