Izvor: B92, 07.Apr.2012, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiksacija zvana Facebook

Kada je prošlog aprila zamenio svog mentora Erika Šmita na mestu izvršnog direktora Googlea, Pejdž je insistirao da se primeni agresivniji odgovor na pretnju u vidu Facebookove beskrajne popularnosti.

Krenuo je u „krstaški rat” društvenih mreža koji i danas, godinu dana nakon Pejdžovog ustoličenja, u mnogome oblikuje poslovanje Google Inc-a.

Opsesija Facebookom je već dovela do stvaranja Google Plusa i inspirisala je promene u politici privatnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i rezultatima pretrage.

Te promene su nametnule pitanje da li je najmoćnija internet kompanija zanemarila svoj moto „Ne budi zao” (Don’t Be Evil) u silnoj želji da zaštiti svoju imperiju online oglašavanja po svaku cenu.

„Facebook je 'otvorio oči’ Googleu koji je sagledao svoje nedostatke po pitanju društvenog aspekta interneta. To nije nešto što se može ignorisati”, kazao je Stiven Levi, autor knjige „In The Plex” koja je se bavi Googleovim počecima i evolucijom u poslednjih 14 godina.

Strah od Facebooka možda deluje preuveličan, s obzirom na Googleovu dominaciju unosnim tržištem pretraživanja i oglašavanja na internetu. Prošle godine Google je prodao oglasni prostor vredan 35,6 milijardi dolara, 10 puta više od Facebooka.

Ali Pejdž je shvatio da Facebook gradi konkurentnu prednost koja bi jednoga dana mogla da stekne nadmoć nad Googleom.

Od nastanka 2004. Facebook je pravio zalihe vrednih informacija o društvenim krugovima i interesima korisnika. Uporedo sa popularnošću ove mreže rasla je i količina podataka, što je obezbedilo Facebooku sredstva da preciznije targetira oglase i isporučuje sadržaj usko vezan za hobije i preference korisnika.

Pošto nije mogao da koristi većinu tih podataka za usavršavanje sopstvene pretraživačke mašine i ostalih usluga, Google je razvio sopstvenu društvenu mrežu.

Od svog debija pre devet meseci, Google + je privukao preko 100 miliona članova. Iako zaostaje za Facebookovih 845 miliona, brojka je mnogo veća od one koju je imao Facebook u toj fazi.

Ali Google + nije pokazao da može da drži pažnju korisnika. Prema podacima kompanije comScore prosečan korisnik provodi samo pet minuta mesečno, u poređenju sa šest do sedam sati na Facebooku.

Bez obzira na to, Google + i druge opcije društvenog umrežavanja koje su plasirane od kada je Pejdž preuzeo vođenje, omogućile su kompaniji da sazna više o životima svojih korisnika, što Facebook radi već godinama. Sada bi i Google mogao da pokuša da to znanje iskoristi za prodavanje više reklama.

Međutim, Facebookova pretnja može da postane još veća kada se sledećeg meseca završi javna ponuda deonica. Očekuje se da će Inicijalna javna ponuda (IPO) prikupiti 5 milijardi dolara i stvoriti besplatan publicitet koji bi mogao da privuče dodatni saobraćaj ka Facebooku. IPO će verovatno zaseniti Googleov izlazak na berzu 2006. koji je bio najveći debi jedne američke internet komanije.

Kada je preuzeo poziciju izvršnog direktora Googlea, Pejdž je jasno stavio do znanja koji su mu prioriteti tako što je kancelarije rukovodioca preselio u zgradu gde sedi tim koji radi na Google Plusu.

On je i dobar deo platnih bonusa vezao za uspeh Google Plusa i zatvorio je preko 20 manje popularnih servisa kompanije, uključujući i inicijativu za digitalizaciju zdravstvenih kartona u SAD.

„Lerija progoni paranoja vezana za Facebook. Jasno je da su te dve kompanije u ratu”, kaže Ken Auleta koji je upoznao Pejdža tokom rada na knjizi „Googled: The End of the World As We Know It".

Pejdž ima pred sobom i druge izazove koji ga čekaju u drugoj godini vladavine.

Google se suočava sa istragama i u Evropi i u SAD vezanim za politiku privatnosti i ostale poslove. Android operativni sistem za smartfone i tablete je u klinču sa Appleom na sve važnijem tržištu mobilnog računarstva. A blizu je i završetka najveće transakcije u istoriji - 12,5 milijardi dolara teške kupovine Morotola Mobility Holdings Inc; samo se još čeka na odobrenje kineske vlade.

Pejdž pokušava i da osvoji Vol strit.

Iako je prosperitetniji no ikad, vrednost deonica Googlea ne prati ostatak tehnološkog sektora. Neki investitori su ustuknuli usled sve većih troškova pod Pejdžom. Druge je uznemirio pad cena oglasa krajem prošle godine.

Od kad je Pejdž postao CEO cena deonica je porasla za 9 odsto, što je dovelo do rasta od 12 odsto u Nasdaq indeksu ali u obuhvatnijem S&P 500 indeksu porast je samo 6 odsto.

Neke taktike za odbijanje napada Facebooka su protumačene kao znaci da se Google pretvara u nemilosrdnu kompaniju koja ne bira sredstva u zaštititi svog glavnog izvora prihoda.

A kada su 2004. podneli zahteva za izlazak na berzu osnivači Googlea Pejdž i Sergej Brin su se kleli da se to nikada neće dogoditi. U pismu investitorima Pejdž je obrazložio razloge zašto je Google prihvatio „Ne budi zao” kao jedan od vodećih principa. „Snažno verujemo da ćemo, na duge staze, bolje proći kao kompanija koja čini dobra dela za svet čak iako odustanemo od neke kratkoročne dobiti”, napisao je Pejdž.

Iskrenost tih obećanja sada je dovedena u pitanje jer je Google počeo da kopa sve dublje po ličnim podacima.

Nedavna promena politike privatnosti izazvala je najglasnije negodovanje do sada. Pre mesec dana Google je ujedinio 60 različitih pravila privatnosti kako bi mogao da odjednom prikupi sve lične podatke dostupne dok su korisnci ulogovani na većinu njegovih servisa.

Google je tu promenu objasnio kao jednostavniji pristup od koga će korisnici imati koristi, ali je priznao i da će to oglašivačima dati jasniji profil potencijalnih kupaca.

Drugi skandal vezan za privatnost je nastao u februaru nakon istraživanja koje je objavio jedan diplomac sa Stanforda. On je pokazao da je kompanija „zaobilazila” pravila bezbednosti u Appleovom browseru Safari i da je pratila online aktivnosti korisnika. Iako je Google ovo narušavanje nazvao nenamernim izuzetkom u pokušaju da korisnicima Safarija omogući klik na Google + verziju Facebookove „like” opcije, kompanija je nakon objavljivanja izveštaja onemogućila praćenje.

U januaru Google je „krojio” rezultate pretrage ne bi li korisnicima ponudio izdvojene rezultate sa Google Plusa. Između ostalog, pretraživačka mašina je počela da nudi sugestije koje ljude da pratite na Google Plusu, dok je zaobišla preporuke za daleko popularnije Facebook i Twitter stranice.

Google je odgovorio da njegova mašina ne može da povuče dovoljno informacija sa Facebooka i Twittera da bi obezbedila iste preporuke kao za Google Plus.

Kritičari su, naravno, odbacili to objašnjenje kao smešno i ukazali da je pristrasnost još jedan primer kako Gioogle zloupotrebljava svoju dominaciju internet pretragom ne bi li usmerio što više saobraćaja ka svojim uslugama. Te tužbe su ključni deo istraga koje se sprovode u Evropi i SAD.

I Auleta i Levi smatraju da je ovo što se dešava u Googleu deo neizbežnog procesa sazrevanja.

„Taj plamen idealizma i dalje gori u Googleu”, kaže Auleta. „Ali, kako vreme prolazi i više niste mlada kompanija, morate da pravite kompromise odraslih osoba... I Facebook će jednoga dana morati da se suoči sa istim pitanjima”.

Nastavak na B92...