Izvor: Blic, 31.Avg.2014, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duško Vujošević: Samo mrtve ribe plivaju niz vodu
On je junak viceva u kojima pobeđuje Čaka Norisa, ali i čovek koji ume da misli i ne libi se da to o čemu razmišlja i saopšti, pa šta košta.
Duško Vujošević, trener koji je u stanju da svaki put iznova napravi šampionski tim Partizana, pa tako jedanaest puta, prznica sa aut-linije na čijem sakou, koji obavezno baci, zarađuje Košarkaški savez...
Rekli ste: nemam želju da se bavim politikom, ali imam hrabrost da kažem šta mislim i da kritikujem vlast. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svašta nam se poslednjih godina dešava na tom polju, šta mislite jesmo li mogli bolje proći?
- Citat je tačan, smatram sebe intelektualcem, a obaveza intelektualca jeste da kritikuje vlast. Na drugi deo pitanja ne bih odgovarao, jer je hipotetičko. Stvarni život je uvek ispod mogućeg.
Rekli ste i da su vođe navijača preuzele vlast u Srbiji. Je li vas koštala ta izjava?
- Mislim da treba imati hrabrosti da se citira cela izjava, a ona je glasila da su vođe navijača Crvene zvezde preuzele vlast u zemlji. Izjava je koštala, ali samo mrtve ribe plivaju niz vodu!
Posle tih izjava neki su vas odmah proglasili jedinom pravom opozicijom u Srbiji. Da li biste ikad ušli u politiku kao neposredan akter?
- Već sam rekao da na sreću ja nisam jedina opozicija u Srbiji, niti najveći opozicionar. Svako ko se zavarava da sam ja najveća opozicija živi u lažnoj iluziji i lažnom miru. Politika se bavi nama svima, ima je i u oblasti u kojoj sam ja – sportu i u toj meri sam prosto u situaciji i da se i ja politički osvrnem. A da se isključivo bavim politikom nije mi padalo na pamet ni kada je za to bilo neko biološko vreme, a kamoli sad!
Imate li prijatelja među političarima, koga od njih poštujete i zašto?
- Ne veliki broj. Rasim Ljajić i Branko Ružić su mi prijatelji i to je to. Poštujem, a da ga ne poznajem - Putina, koji nažalost nije naš političar. Mislim da je vratio dostojanstvo Rusima i Slovenima i njegov sam fan!
Kad smo kod Putina, polako nas pritiskaju da i mi uvedemo sankcije Rusiji (Crna Gora je to uradila). Kako gledate na mogućnost da se to desi?
- Mislim da je smešno što je Crna Gora uvela sankcije Rusiji i isto tako bi bilo smešno da to i Srbija uradi. To je smejurija!
Vi za sebe kažete da ste Crnogorac, sin vam se izjašnjava kao Srbin, bili ste za zajedničku državu Crne Gore i Srbije, a čini mi se da vi sve vreme, zapravo, patite za Jugoslavijom?
- Ja sam državljanin Srbije i Crne Gore i to negde odgovara mojim stavovima i interesima, ostalo je sve tačno. Smatram da je Jugoslavija bila idealan okvir i maksimalni minimum za veliki svet: da se s nama ne sprdaju, da se živi, funkcioniše i da se bude uspešan i u sportu i u svim drugim oblastima. Jako sam patio zbog njenog raspada i načina na koji je do toga došlo. A zbog svega što se dešava ovim državicama koje su nastale raspadom Jugoslavije, patnja za tim lepim i časnim periodom je sve veća.
U vama su pomešani i gospodski karakter i temperament kratkog fitilja. Da li imate utisak da ste nekada sami protiv svih, kako je biti u koži Duška Vujoševića?
- Mislim da je važnije da čovek bude u miru sa samim sobom, nego sa celim svetom, a to su dve stvari koje se u određenim momentima često isključuju. Pavić je jednom rekao: “Nijedan neopaljeni šamar neću sa sobom poneti u grob”. Nisam apostol istine, ali pokušavam da napravim neki mir u sebi, a to ne mogu da postignem ako ne radim stvari za koje smatram da su ispravne. Pogotovo ne uzimam taj mir ukoliko osetim da zbog konformizma, kukavičluka ili trulog kompromisa odustajem ili pristajem na nešto s čim se intimno ne slažem. Važnije mi je šta sam mislim o sebi i svetu. Važno mi je i šta misle određeni ljudi koje smatram svojim prijateljima i čije mišljenje uvažavam. Mišljenja koja su kreirana na osnovu toga da li je neko partizanovac ili zvezdaš ili šta piše žuta štampa, stvarno me ne dotiču.
Da li ste se zbog nečega žestoko pokajali?
- Iskreno, jesam, ali ne bih sad da detaljišem i sebe analiziram!
Priče o vašoj strasti za čitanjem i dobrim umetničkim slikama se potežu kao nekakav nonsens, kao da literatura, to jest umetnost nikako ne idu uz loptanje?
- Nonsens je da bilo ko pametan pretpostavlja da su sportisti isključivo neki glupi ljudi koji tamo negde trče za nekom loptom. Nije umetnost nešto čemu je dato da bude umetnost - sad ja napravim sliku ili napišem neku knjigu, pa je to umetnost. Umetnost je kad se nešto izdigne na metafizički nivo, pa je tako i sport neka vrsta umetnosti kad je na tom nivou. Sport, konkretno košarka, misaona je delatnost i samo neinteligentni ljudi mogu to osporavati. Pokušavam da od svojih igrača napravim dobre ljude, pa i kroz nagovaranje da nešto pročitaju, mada moram priznati da nisam u tome uvek uspešan. Uvek sam osećao potrebu da čitam i smatram da je za trenera važno i obrazovanje i da je znanje i neka vrsta moći.
Politika i sport
- Ona je svuda, pa i u sportu. S jedne strane bez politike nije moguće doći do sredstava, ali je problem kad ona počne da se meša u to ko će biti prvi na tabeli, kome se sviraju, a kome ne sviraju penali, kako se određuju sudije. Država ima potrebe za vrhunskim sportom zbog elana, vitala i prezentacije jedne nacije i zbog toga bi finansijska sredstva trebalo da budu raspoređena u odnosu na rezultate, a ne u odnosu na simpatije ljudi koji su na vlasti. U tom smislu treba korigovati upliv politike. Evo sad se priča o privatizaciji sportskih klubova, konkretno Zvezde i Partizana. Ja samo ne bih voleo da tranzicija u sportu protekne kao u ovim drugim oblastima. Ne može da se krene u privatizaciju tih klubova bez kompletne procene njihove materijalne vrednosti. Da ne kažem kako tu ne može da se prenebregne jedna druga, nematerijalna vrednost, a to su oni koji su činili ove velike klubove. U zidove stadiona uzidana su imena i učinak jednog Šoškića, Šekularca, Galića, Vukotića, Savićevića, Stojkovića... Onaj ko kupuje treba da ima višak para da i ovo plati! A na osnovu političke odluke Partizanu je osporeno vlasništvo nad stadionom, koji je osnovna materijalna vrednost, baš u vremenu kada se insistira na privatizaciji sporta - kaže Vujošević.
