Izvor: KMnovine.com, 24.Apr.2015, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasić sa žrtvama ispred Metropola: Oslobodili zlikovce iz srpskih zatvora
Predsednik udruženja kidnapovanih i ubijenih Srba sa KiM, Sima Spasić, pred hotelom "Metropol" u Beougradu, postavio je fotografije oko 2.5000 srpskih žrtava skrećući pažnju na ihovo stradanje organizaciji koja je pozvala Hašima Tačija na konferenciju koju tu organizuje.
Sima Spasić, sam sa žrtvama. Foto: Stevo Mrđen / KM Novine
"Tači u >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Hag!", "Tači u Hag!" čulo se sa megafona preko puta hotela Metropol. Sima Spasić, predsednik udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih vojnika, policajaca i civila na Kosovu i Metohiji pre, tokom i posle NATO agresije na Srbiju, skretao je pažnju slučajnim prolaznicima ali pre svega učesnicima konferencije o Zapadnom Balkanu koji razgovaraju o zajedničkoj budućnosti koja može biti bolja za sve nas. Unjihovo "bolje" ne uklapaju se srpske žrtve. Surovo i zverski pobijeni Srbi, kao i oni čiji su organi nasilno vađeni zarad dalje prodaje na crno tržište Evrope i Turske, ne mogu se kvalifikovati kao bilo šta "dobro". Naprotiv, svaka njihova kvalifikacija označava i podseća na kriminalnost i neljudskost terorista koje bi sada Zapad da opet nama predstavi kao nekakve političke lidere.
Tako je, do skoro anonimna, NVO "Omladinski odbor za za obrazovanje" osnovana na inicijativu Vlade Srbije i sa potpisom Aleksandra Vučića na zakonsku inicijativu za njihovo osnivanje, pozvala vođu šiptarskih terorista sa KiM Hašima Tačija da kao "ministar spoljnih poslova" teirtorije nasilno odvajane od srpske države na kojoj su ovi ljudi sa "srpskog zida plača" kako ga Simić naziva, ubijani kao zveri jer jedino nisu želeli da prihvate teror kao svoje društveno uređenje. Taj "zaborav" finasirala je britanska Vlada a iz Evropske unije stiže glas da Tačiju treba ukinuti presudu od deset godina za terorizam, povući tužbu za genocid i poternicu pred interpolom ia za njegova zverstva okriviti Miloševića. Na taj način, naravno, okriviti sve one nedužne civile, sve srpske žrtve čiji su organi vađeni a oni preklani, ubijani, silovani i zahvaliti se Hašimu Tačiju na tome.
Među tim (ne)ljudima, koji su spremni da oproste, nalazi se uglavnom predstavnici srpske veleizdajničke vlasti i imena koja i odzvanjaju kao veleizdajnička ali ne dovoljno. Da, to su Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i ostali poslušnici i od Zapada potkupljeni polupismeni, od svakog morala i ljudskosti rasterećeni učesnici srpske aktuelen vlasti i politike.
Sima Spasić, jedan od onih koji se sa takvom neljudskom i moralno smrdljivom politikom ne slažu, i ovaj put je svojim životom zastupao istinu tražeči jedino - da zlikovci budu optuženi. Ne samo za kidnapovanje svoja dva brata već za svakog kidnapovanog i ubijenog Srbina Spasić traži jedino - pravdu, a ulaže sve. Svoje vreme, svoj novac, svoj život, svoje zdravlje i porodicu. I ne odustaje.
Galerija fotografija:
Rano ujutru, došao je Spasić sa višemetarskim odštampanim platnenim "zidom" sa koga ćutke posmatraju ubijeni ljudi, deca, starci. Oni su svoje na ovome svemu završili. Ostali smo mi. Ostale su njihove fotografije, imena, nerazjašnjene sudbine kao zaovstavština narodu. Ostali su ucveljeni njihovi najbliži. Njihov broj, Bou hvala, ne može se meriti sa velikim srpskim stratištima poput Jasenovca i mnogih ustaških jama, ne može se meriti ni sa stradalima u Prvom svetskom ratu ali je njihov broj"dovoljno" veliki da ne postoji danas Srbin koji se nije sreo ili ne zna nekoga kome su Šiptari ubili ili kidnapovali najbližeg. Eto, toliki je njihov broj.
A Srbi pored Sie prolaze, kako kaže naš saradnik Stevo Mrđen "gnušajući se" Spasićevih reči. Izbegavajući ga i sklanjajući glave od prodornog glasa koji sa megafona viče "nećete me ućutkati ni sprečiti da govorim o stradnju Srba".
A umesto mase, grupe, grupice... Sima je došao sam. Sam sa preko 2000 srpskih žrtava koje nas posmatraju sa ovog svojevrsnog nadgornog spomenika koji i tako podseća na sudbinu mnogih čiji se grobovi ni danas ne znaju. I oni tako idu Srbijom tražeći pravdu, razumevanje, poštovanje... Tražeći svoje grobove, jer im više ni kuća nema. Spaljene, razrušene, preotete.
Oko 15.00 časova srpski policajci, kolege srećnijih sudbina od onih sa Siminog platna, prišli su mu i "zamolili" ga da skloni sve fotografije žrtava kako se delagacije Jevreja, evropljana, stranaca koje su se uputile na konferenciju o boljoj budućnosti - ne bi užasnuli istinom. Kako im možda kamena srca ne bi poskočila od uzbuenja, kako im ne bi prekinuo san da klanje ipak nije "regularno političko sredstvo". Ipak, ovde se radi o Srbima, ne o stradalim Jevrejima, ne o izmišljenim muslimanskim stradanjima, ne o američkim izbeglicama pred razornim uraganima. Ne ovo su žrtve tih ljudi, njihove kalkulantske politike i njihovog "osećaja za bolju budućnost".
Kad sam zvao Simu da ga detaljnije pitam šta planira, rekao mi je "znaš, Makso, ne smem sve one fotografije ispred tužilaštva da premestim. Neće nam dozvoliti da se vratimo opet tamo".
A tamo, preko puta Tužilaštav za ratne zločine, Sima sa još nekoliko članova porodica čiji se najmiliji nalaze na ovom platbnenom zidu, od avgusta meseca svakodnevno stoji nekoliko živih ljudi i nekoliko hiljada ubijenih. I jedni i drugi podjednako smetaju. I jedni i drugi podjednako pate, podjednako nevidljivi i neprimetni za Tužilaštvo, novinare, "inteligenciju".
A koliko nas, od kojih teško da postoji neko ko nije sreo ili upoznao nekoga od ojađenih Srba ovim zločinima zna imena neke od žrtava da makar, kad bude u prilici, upali sveću i pomene ih pred Bogom. Da im oprosti, pa da se i oni stradali mogu pomoliti pred njim za nas kamenog srca.
Koliko nas makar bili mi pravoslavci, Srbi, Jugosloveni, komunisti ili Evropljani? U čemuje razlika ako zatvaramo oči pred sosptvenom neljudskošću?
Foto i video: Stevo Mrđen
Tekst: Ivan Maksimović
Pripremile:KM Novine
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
