Izvor: Blic, 15.Dec.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronika i IT u službi saobraćaja
U koktel slojevitog javnog mnjenja o meksičkom gripu i vakcinama, primenom novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju dodat je novi sloj koji mnogi smatraju „ledenim". Na to ukazuju probuđeni brojači upita na pretraživačima, poseta forumima i internet lokacijama sa novitetima o pooštrenim propisima, kontroli ponašanja u saobraćaju, sankcijama za prekršioce...
Prema statistici MUP-a, nepropisna brzina vozila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prouzrokuje skoro polovinu nesreća sa tragičnim ishodom, pa je značaj tehnologije i uređaja za merenje i kontrolu brzine ogroman. Šta je trenutno u upotrebi?
RADAR, kao skraćenica za Radio detekciju i domet, najčešće je korišćen metod kontrolisanja brzine koji se odomaćio kao univerzalan naziv za sve merne instrumente koje koristi ovdašnja policija. Zasnovan je na Doplerovom efektu, pojavi prividne promene frekvencije i talasne dužine talasa koju doživljava posmatrač koji se kreće relativno u odnosu na izvor talasa. Ako se prijemnik i predajnik kreću jedan ka drugom, frekvencija raste, i suprotno - ako se prijemnik i predajnik kreću jedan od drugog, frekvencija talasa opada. Primer Doplerovog efekta je drugačija buka motora koju čujemo kada nam se automobil približava od one kada se automobil udaljava.
„X band" radar „Komar" tipičan je reprezent dopler-radara prepoznatljiv po belom kvadratnom senzoru koji se najčešće postavlja na haubi policijskog vozila ili na stalak. To je radar najstarije generacije koji se danas obično koristi van većih gradova. Domet mu je mali, pa brzinu meri na udaljenosti do 200 metara. Jak je izvor zračenja, emituje signal kontinualan signal i radar-detektori otkrivaju ga na udaljenosti i od 1.000 do 1.500 metara.
Radarski pištolj „K band", za razliku od prethodnog, signal emituje „pulsno", nakon što operater odabere automobil kome meri brzinu, ali ga detektori takođe lako otkrivaju. Zbog toga su u upotrebi i radari sa daleko slabijim zračenjem, koji dosta uspešno „zbunjuju" radar-detektore, i uz to dodatno dokumentuju prekršaj fotografisanjem vozila. Najpoznatije „marke" u upotrebi su „Multanova" i „Traffipax".
Laseri
Za razliku od radara, laserski pištolj ne emituje mikrotalase već usmerenu svetlost daleko više frekvencije. Uređaj šalje snop laserske svetlosti prema vozilu koji se odbija i vraća u aparat koji, na osnovu izmerenog vremena, izračunava brzinu vozila. Snop se, pri tom, odbija od vertikalnih reflektivnih površina na automobilu, najčešće tablica i farova, kao i od hromiranih delova na automobilu.
Laserski pištolji, popularno zvani „laseri", uređaji su koji se najviše koriste u gradu zbog lakog prenošenja; domet usmerenog snopa je preko 800 metara, a na ekranu uređaja ispisuje se brzina kretanja vozila. Najčešći modeli u upotrebi su „Fama laser III" i „PRO Laser III".
Kamere i elektronika
Sistem „Vaskar 5000" već se znatno razlikuje od klasičnih radarskih uređaja po tehnologiji otkrivanja i dokumentovanja prekršaja. U pitanju je sastavni deo sistema AUTOVISION COMPACT, namenjenog merenju vremena i rastojanja do vozila koje se kontroliše, na osnovu čega se izračunava srednja brzina kretanja. Postavlja se u vozila bez posebnih policijskih oznaka, poznatija kao „ presretači", podaci se neprestano ažuriraju i prikazuju na liniji u dnu ekrana sistema, a fotografije i snimci koriste se kao dokazni materijal o prekršaju. Ovaj sistem zapravo meri brzinu kretanja policijskog vozila u koje je ugrađen, pod pretpostavkom da se ono kreće sličnom brzinom kao i vozilo koje se prati. Sistem je tehnološki „pasivan", ne emituje signal i radar-detektor ga ne otkriva, i jedino može da se izbegne pravovremenim uočavanjem „sumnjivih vozila".
Zadatak „otkrivanja" daleko je lakši kada su u pitanju stacionarne kamere za nadzor, kao i pomoću spiskova nadgledanih raskrsnica i saobraćajnica u gradu koje je lako naći na internetu. Možda delom i zbog toga zvaničnici policije pominju i upotrebu „klasičnih" digitalnih fotoaparata za evidentiranje prekršaja...
Što je tehnologija savremenija, jasno je, njen efekat će biti veći. Zbog toga ni upotreba detektora radara u mnogim zemljama nije zabranjena, već se, naprotiv, podstiče. Ovi uređaji imaju mogućnost da automatski i trenutno obaveste vozača o prekoračenju brzine, upozore na nailazak vozila sa prioritetom i sl. Saobraćajna policija u razvijenim zemljama postavlja i lažne emitere radarskih i laserskih signala, računajući upravo na to da vozači koriste radar i laser detektore. Oni psihološki utiču na vozače da prilagode brzinu dozvoljenoj, što u konačnom ishodu vodi do istog cilja - povećane bezbednosti u saobraćaju.
