Izvor: Soko-zabava.info, 01.Okt.2020, 01:19
Katarakta – uzroci, simptomi i lečenje
Katarakta (siva mrena) je oboljenje koje se najčešće javlja kod osoba starijih od 65 godina, međutim može se javiti i kod mlađe populacije.
U pitanju je zamućenje očnog sočiva koje dovodi do slabljenja vida. Može se javiti na jednom, ali i na oba oka, i može zahvatiti celo oko u potpunosti, ili jedan deo. Razvojem katarakte, očno sočivo gubi prozirnost čime se stvara zamućenje i vid se sve više pogoršava do eventualne pojave privremenog (ili permanentnog/stalnog) slepila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Soko-zabava.info << />
Jedini permanentni tretman za kataraktu jeste operacija čime se zaustavlja njen dalji razvoj. A koji su uzroci i simptomi katarakte, kao i kako izgleda operacija, pitali smo stručnjake iz Očne klinike Perfect Vision.
Najčešći uzrok pojave katarakte jeste prirodno starenje. Proces starenja uključuje promenu metaboličkih procesa u organizmu čime dolazi do prirodnog povećanja debljine sočiva kao i njegovog zamućivanja, i samim tim, pojavom katarakte. Ovakav tip katarakte se naziva „staračka“ katarakta. Međutim, sama pojava katarakte ne znači da će i stepen zamućenja očnog sočiva automatski biti dovoljno veliki da bi zahtevao operaciju. To će najviše zavisiti od toga da li se katarakta javila na „periferiji“ sočiva ili bliže njenom centru.
Pored „staračke“, u ostale tipove katarakte spadaju one vrste koje su nastale kao posledica nekih drugih bolesti, kao npr. dijabetesa, fizičke povrede oka (traumatska katarakta), kratkovidosti i raznih zapaljenja, ali i kao posledica dugotrajne upotrebe raznih lekova. Takođe, razvoju katarakte može doprineti i izloženost suncu, odnosno UV zračenju, konzumiranje alkohola i cigareta, kao i neregulisana i nezdrava ishrana.
Kao glavni simptom katarakte se izdvaja zamućen vid, a prateći simptomi uključuju duple i blede slike, loš noćni vid itd. Što je katarakta bliža samom centru sočiva, to će i njen efekat biti veći. Katarakta u velikoj meri otežava svakodnevni život. Mutan vid često dovodi do raznih glavobolja, otežava bilo kakvu vrstu aktivnosti, od čitanja i gledanja televizije, do vožnje i raznih noćnih aktivnosti.
Osobe koje boluju od katarakte često menjaju dioptriju na naočarima, i koriste razna pomoćna sredstva, kao lupe i pojačana svetla. Na samom početku razvoja bolesti, ovo može pomoći pri ublaživanju simptoma, međutim, osobi koja boluje od katarakte se savetuje da se što pre obrati lekaru, odnosno oftalmologu, kako bi se u što skorijem vremenu izvršila dijagnostika i potom zakazala operacija. Oftalmološki pregled za kataraktu je bezbolan, a tokom pregleda se ispituje oštrina vida, očni pritisak, proverava vidno polje… Nakon dijagnoze se, u dogovoru sa lekarom, zakazuje operacija.
Operacija katarakte inače spada u jednu od najuspešnijih intervencija na ljudskom telu. Izuzetno je rutinska operacija tokom koje se odstranjuje zamućeno sočivo koje se potom zameni veštačkim, intraokularnim sočivom. Nakon operacije dolazi do postepenog oporavka vida. U prvim danima od operacije pacijent i dalje može osetiti „razlivanje“ predmeta u okolini dok se zenica u potpunosti ne suzi.
Međutim, već posle nekoliko nedelja od operacije dolazi do potpunog oporavka vida i pacijent se može vratiti uobičajenom svakodnevnom životu. Kako bi sam proces oporavka bio što brži i kraći, pacijentima se savetuje da se pridržavaju nekih osnovnih pravila i da izbegavaju naprezanje operisanog oka kao i fizički kontakt (bez trljanja i stiskanja oka, bez većih fizičkih poslova, zaštita oka korišćenjem naočara za sunce itd).
Nastavak na Soko-zabava.info...
