Izvor: Kolektiv.co.rs, 03.Avg.2016, 08:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragoslav Radisavljević: Mnogo se radilo, ali je uvek bilo šale

TOPIONICA. – Dragoslav Radisavljević, dipl. inž. mašinstva, veći deo svog radnog veka od 33 godine proveo je u Rudnicima bakra Bor, ali je u penziju otišao iz Topionice (Kamenoloma). Dragoslav je rođen 15. novembra 1950. godine u selu Poslon kod Ražnja, gde je završio četiri razreda osnovne škole, pa još četiri u Ražnju i srednju u Paraćinu. Diplomirao je 1982. na Tehničkom fakultetu u Boru (odsek mašinstvo u rudarstvu i metalurgiji), i to kao prva generacija. Radni vek počeo je naredne godine u Flotaciji Bor, gde je prešao put od inženjera u održavanju do šefa mašinske i elektromašinske službe. Tu je bio do početka izgradnje Rudnika „Cerovo“, kada je prešao u Službu investicija RBB-a. Nizali su se poslovi: otvaranje „Cerova“, transportni sistem od Krivelja do Bora, proširenje kriveljske flotacije… Odatle je 2004. došao u Kamenolom (Topionica) i postao penzioner na svoj 65. rođendan (15. novembra 2015.). – U borskoj flotaciji se najviše radilo u odnosu na sve ostale pogone u kojima sam bio. Ova flotacija ima preko 900 jedinica opreme i nijedna ne sme da stane. Na kopu, na primer, može da radi nekoliko jedinica (pet kamiona, ostali ne), dok je u flotaciji sve povezano u tehnološki lanac i sve mora da radi. U takvim uslovima održavanje je vrlo složeno i specifično. Jednom prilikom kada smo rešavali problem sa mlinom, a mlinovi su „srce“ flotacije, tri dana nisam bio kod kuće dok to nismo obavili. Zaista se mnogo radilo kada je trebalo, ali je uvek bilo šale. Atmosfera i međuljudski odnosi su bili izuzetni. Najvažnije mi je da tamo gde sam ja bio odgovoran u nekom poslu nije bilo povreda radnika i to smatram svojim najvećim uspehom – ističe Dragoslav. Naredna etapa u njegovoj karijeri bilo je „Cerovo“ koje je trebalo doprojektovati pre početka izgradnje. Bile su to godine kada je naša tadašnja država bila pod ekonomskim sankcijama međunarodne zajednice. Priseća se kako je jedno vozilo stalno išlo za Beograd i njime je iz Instituta za rudarstvo stizala dokumetacija šta da se radi u narednih nekoliko dana. „Cerovo“ se, praktično, projektovalo u hodu. Posle su se iz tzv. kriveljske barake preselili na teren kada je počela da stiže oprema iz Bora (mlinovi, zgušnjivači, pumpne stanice) i iz Majdanpeka (drobilice). Dragoslav je najpre bio inženjer u investicijama, a potom je vodio mlevenje, hidrotransport, pumpnu stanicu, cevovod. – Onda je na red došao transportni sistem od Krivelja do Bora. To je išlo malo sporije od danonoćnog rada u „Cerovu“, ali sistem nije loš pošto, sa nekim sitnijim izmenama, još uvek radi. Sledeći izazov bilo je proširenje kriveljske flotacije, što je podrazumevalo povećanje kapaciteta transportnih traka i sita i ugradnju novih flotacionih mašina. Ovo se dešavalo 1999. godine za vreme NATO- bombardovanja, pa smo morali da idemo i pešice. Nije bilo lako, ali smo sve to prevazišli – seća se naš sagovornik. Dragoslav je u Kamenolom došao na mesto rukovodioca mašinskog održavanja. Ali, republička inspekcija je 2003. godine zatvorila ovaj rudnik, jer nije imao neophodnu dokumentaciju. Iako „nije dobio zadatak od nadležnih“, dogovorio se sa upravnikom Kamenoloma da obezbede sve potrebne papire. – Nakon nekoliko godina rada na pribavljanju dokumentacije, dobili smo dozvolu za eksploataciju. Posle smo imali još aktivnosti – za upotrebnu dozvolu bilo je potrebno još projekata. Ali, ono na šta sam veoma ponosan jeste da smo prvi uradili studiju uticaja Kamenoloma na životnu sredinu. Penzionerske dane i Dragoslav i njegova supruga posvetili su unucima – dvogodišnjem (od sina) i petomesečnom (od ćerke). A, mladima poručuje da je najvažnije gajiti i negovati prave ljudske osobine i vrednosti. To je osnova, sve ostalo dolazi kao nadgradnja. – Uostalom, celo društvo treba da se koncipira tako da se „proizvode“ ljudi sa takvim vrlinama – poručuje Dragoslav.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Kolektiv.co.rs...