Izvor: Gradnja-Online.com, 17.Okt.2012, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Palata jadranske banke

Praški biro arhitekte Matije Bleha projektovao je palatu Jadranske banke na Pozorišnom trgu, lučno izduženo zdanje neverovatnih razmera. Sa 5.500 hangarskih kvadrata učinile su je najvećom zgradom Beograda 1923. godine, kad je završena. Sastojala se iz dva dela, kao što je bio običaj kad se grade palate banaka – od poslovnog prostora - prizemlja i mezanina, a zatim su sledili stanovi. U jednom je smešten direktor banke, a ostali su se prodavali na kredit ili iznajmljivali. Palata je prebogara ukrasima koji bi trebalo da doprinesu igri na fasadi. Može da se izbroji deset figura Atlasa, devet muških glava sa šajkačom, osam ženskih glava zabrađenih, sedam polufigura lava. Muškarci imaju dugačku kosu, jer je vajar Kiril Pavijk u knjigama o srednjovekovnim ratnicima pronašao slike srpskih vitezova sa dugačkom kosom, što mu se dopalo. Takođe je našao i sliku savremenog srpskog borca iz Prvog svetskog rata, koji nosi šajkaču, pa je ova dva detalja spojio i dobio idealizovan prikaz srpskog muškarca. Funkcija ovolikih ukrasa je isključivo dekorativna. Koreografija fasade je bogata, ali skladna. Arhitekt Dionis Sunko je na Prvoj hrvatskoj štedionoci stojeće skulpture izbacio na prvom spratu, integrisao ih je u proporciju fasade. Skulpture prikazuju sem toga idealnu porodicu - otac, majaka, sin, koja pristupa štednji u banci, a ulog garantuje porodični spokoj. Skuplture reklamno pozivaju potencijalne klijente da se priključe srećnim porodicama, koje su već pristupile štednim povoljnostima Prve hrvatske štedionice. Porodica je i simbol plodnosti, pa asocira na oplodnju kapitala. Sunkova upotreba fasadnih skulptura je spregnuta sa funkcijom zdanja i još na spoju bankarskog i stambenog dela, on je povukao friz koji ublažava razdvojenost ova dva dela zgrade. Skulpture na Jadranskoj banci tematski nisu u funkciji bankarskih poslova. Donekle bi se mogla tumačiti kompozicija Atlasa, koji pridržavaju zemljinu kuglu, kao simbol snage. Sledeće godine po useljenju palate u Kolarčevoj ulici, Jadranska banka je propala, upavši u vihor iz koga je samo fuzija mogla spasiti. U ovoj palati je propala još jedna velika spoljnotrgovinska firma “Jugoeksport”, posle raspada SFRJ.

Nastavak na Gradnja-Online.com...