Izvor: B92, 29.Jan.2010, 04:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko će nas koštati Luka i pruga?

Beograd -- Iako stručnjaci sumnjaju da je učešće u privatizaciji Luke Bar ekonomski motivisan i isplativ posao, država će podržati učešće domaćih privrednika na tenderu.

Iako zvaničnici tvrde da će u kupovini dela Luke Bar učešće države biti simbolično jer će finansije obezbediti zainteresovani privrednici, stručna javnost sa podozrenjem gleda na sve veće uplitanje vlasti u poslove koji po pravilu pripadaju privatnoj inicijativi.

Oni uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sumnjaju da je odluka o formiranju preduzeća BB kargo, koje bi trebalo da učestvuje na tenderu za prodaju dela Luke Bar, više politička nego ekonomska, i ukazuju da ulazak u posao sa takvim motivima podrazumeva visok stepen rizika.

Srbija učestvuje na tenderu za Luku

Ministar za infrastrukturu Mulitin Mrkonjić je juče rekao da jeSrbija formirala konzorcijum koji će sa Vladom učestvovati na tenderu za kupovinu Luke Bar, a i u U Ministarstvu saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Crne Gore našem potvrđuju da je preduzeće BB kargo već u prvom roku otkupilo tendersku dokumentaciju

Postoji i bojazan da bi, kao i u slučaju kupovine Telekom Srpske, moglo da dođe do značajnog preplaćivanja Luke, kako bi Srbija došla u posed najvećeg crnogorskog pristaništa što bi jednim delom mogli da plate i poreski obveznici.

„Ukoliko je odluka o učešću na tenderu politički motivisana, postoji opasnost i da cena koju će srpska strana da ponudi bude previsoka, kao i da se u taj posao, pod sumnjivim okolnostima, uvuku neke privatne firme, što uvek otvara mogućnost za neke ’neprincipijelne dilove’ koje obično nazivamo kriminalom", kaže direktor Centra za ekonomska istraživanja Danilo Šuković.

On navodi da taj poslovni potez nosi sa sobom dosta rizika u koji bi ušla država ukoliko se rukovodi motivom „osvajamo teritorije". Šuković ističe da je svojevrstan paradoks to da se u vreme tranzicije, koja po definiciji znači izvlačenje države iz privrede, Srbija sve više ponaša kao investitor koji se upliće u poslove namenjene privatnom biznisu.

„Apsurdno je da država investira u Luku Bar, a pri tom ne vodi računa o Luci Beograd, koju je prodala i sada preti opasnost da se ta strateška delatnost smanjuje na račun komercijalnih investicija koje je najavio novi vlasnik", ističe Šuković.

I konsultant za investicije Mahmud Bušatlija kaže da postoje brojne nejasnoće u poslu oko kupovine dela crnogorske luke i da, ukoliko je odluka o tome doneta racionalno, bez strasti i visoke politike, ne postoji mogućnost da se na tenderu ponudi veća cena od ekonomski isplative.

Ali, u tom slučaju bi, tvrdi Bušatlija, bilo logičnije da umesto nekolicine srpskih privrednika, država potraži strateškog partnera poput Kine, koja je zainteresovana da obezbedi jednu stabilnu tačku za svoj izvoz, a spremna je i da uloži dovoljno novca kako bi se proširio skroman kapacitet luke i pruge Beograd-Bar.

„Ipak, sve ukazuje na to da u ovom poslu država nije glavni igrač, već samo serviser koji radi u interesu nekolicine tajkuna, a to je već postalo uobičajeno. Negde je procurila i informacija da je država obećala da će srpske železnice sniziti cene transporta sa sadašnjih 21 na 14 do 15 evra po toni. To znači da je spremna da prihod tog javnog preduzeća, inače velikog gubitaša koji posluje sa dotacijama za koje svi izdvajamo, umanji za oko 20 miliona evra godišnje, samo da bi, ne jednoj grani nego nekolicini „svojih" privrednika obezbedila profit", kaže on.

„U takvoj situaciji, teško je dokučiti šta je prava cena koju bi trebalo ponuditi za Luku Bar, a nije isključena ni mogućnost dogovora sa Crnogorcima da se plati više samo da bi se obezbedilo većinsko vlasništvo", dodaje Bušatlija.

Voz do Bara "tutnji" 30 na sat

Istovremeno, obnova pruge Beograd - Bar, prema proceni stručnjaka, koštaće 370 miliona evra. Od toga, na teritoriji Srbije investicija će biti "teška" 250 miliona, dok crnogorski deo može da se modernizuje sa 120 miliona evra.

Uskoro bi, očekuju u Vladi Srbije, trebalo da se nastave pregovori oko ruskog kredita. Upravo iz tog zajma Srbija će obezbediti novac za popravku svog dela pruge.

Trenutno se radi studija o tehničko-ekonomskoj izvodljivosti modernizacije ovog železničkog pravca, koji ima šansu da bude deo novog evropskog Koridora 11, ili bar krak Koridora 10. Izradu studije finansira Vlada Italije, koja u Evropskoj komisiji i lobira za novi koridor od Barija, preko Bara, Podgorice i Beograda do Temišvara.

Projekcije

Lane je barskom prugom prevezeno oko pola miliona putnika i u zavisnosti od deonica od 700 hiljada do dva miliona tona robe. Prema projekciji saobraćajnog instituta CIP do 2025. godine prugom će se prevoziti oko dva miliona putnika i više od pet miliona tona robe.

„Barska pruga, Luka Bar, Luka Beograd sa beogradskim železničkim čvorom čine jedinstven saobraćajni sistem. Bez obzira na to da li će srpski konzorcijum postati novi vlasnik barske luke ili ne, pruga ka južnom Jadranu mora da se obnovi", kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

Od puštanja pruge u saobraćaj 1976. na većini deonica nije obavljena glavna opravka, pa vozovi na pojedinim deonicama mogu da razviju brzinu od svega 30 kilometara na sat tako da im je od Beograda do Bara potrebno više od deset sati.

Mrkonjić oštro kritikuje izjave pojedinih ekonomista da će obnova barske pruge Srbiju koštati dve milijarde evra.

„To su gluposti, koje u javnost iznose oni koji ni ne znaju šta je pruga. Stručnjaci, kojima je to posao, su uradili procenu i realna je cifra od 250 miliona evra na našoj teritoriji. To je jednokolosečna pruga, nema potrebe za proširenje tunela, jer su projektovani za najveće gabarite. Nema ni promene elemenata krivine, potrebna je zamena šina, kablova i možda ćemo napraviti još dve-tri ukrsnice da bi više vozova moglo da cirkuliše", objašnjava on.

Nastavak na B92...

YU-Build.rs: Koliko će nas koštati Luka i pruga?