Izvor: Vostok.rs, 26.Mar.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga sudbine
26.03.2011. -
Američki eksperti uglednog Atlantskog saveta doveli su u sumnju projekat cevovod Nabuko. Analiziravši ekonomske pokazatelje, analitičari su došli do zaključka: Nabuko ili treba zamrznuti, ili ga ujediniti sa drugim cevovodima.
Rad na projektu traje već 9 godina. On spaja tranzitne operatere gasa Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Rumunije i Turske. Prvobitna resursna baza trebalo je da budu rezerve iz Turkmenije, Azarbejdžana i Irana. I upravo ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se sastoji prvi problem Nabuka: Azarbejdžan ne isključuje za sebe mogućnost prodaje čitavog gasa ruskom Gaspromu, na ugovorima sa Iranom prst je stavio konflikt oko iranskog nuklearnog programa. Što se tiče turkmenskog gasa, za njegov transport treba izgraditi podvodni gasovod iz grada Turkmenbaši u Baku, što zahteva dodatne troškove. U poslednje vreme aktivizirali su se razgovori o tome da će osnovni izbor gasa za Nabuko biti irački Kurdistan, ali to su opet nove cevi i nova ulaganja. Najzanimljivije u toj situaiji je to da Evropa od početka nije krila da projekat nije jednostavan. Ali želja da odustane od ruskog gasa prevladavala je nad zdravim razumom. Na kraju je Evropa saterala sebe u ugao, konstatuje direktor Fonda za nacionalnu stratešku bezbednsot Konstantin Simonov.
EU nije nikada krila da je ovaj projekat prilično složen i problematičan. Zaista, nije tajna da projekat nema resursnu bazu. I odatle sve njegove nevolje. Shvatamo da prema projektu polovina cene treba da bude privučena na otovrenom tržištu, a polovinu je trebalo da privuku učesnici projekta. Pri tome od učesnika projekta platežno sposobne su samo nemačka RVE i austrijski OMV. Na otvorenom tržištu novac se takođe ne može provući, zato što investitori postavljaju ekonomska pitanja: odakle će ići gas, kome ćete ga prodavati. Ukratko: gasa nema – nema investicija, nema investicija – nema projekta.
Ipak ne treba zaboraviti da je upravo Amerika, koja je sada posumnjala u perspektive Nabuka, uporno sugerisala Evropi misao da je neophodno smanjiti energetsku zavisnost od Rusije.
Postepeno je nastala situacija kada Nabuko više ne konkuriše sa ruskim Južnim tokom, već sa drugim evropskim projektima. To je Transjadranski gasovod koji spaja Grčku, Albaniju i Italiju, i interkonektor Turska-Grčka-Italija. Oba proejkta će postati nastavak već postojećih arterija: pre svega Južnokavkaskog gasovoda, koji ide maršrutom Baku-Tbilisi-Erzerum. Izlaz iz ove situacije je jedan, smatra predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov.
Nekoliko konkuretnih gasovoda nikada nisu bili rentabilni. I pokušaji Amerikanaca i zapadnih evropljana da predlože neku alterantivu ispostavili su se nemogući.
Na kraju je izgradnja Nabuka, koja je prvo trebalo da započne ove godine, odložena za 2017. godinu. Ali Evropa nije spremna da čeka tako dugo, zato sve više zemalja pridružuje se ruskom Južnom toku. Svoju nameru da učestvuje u projektu izjavio je nemački koncern BASF, Srbija planira da uloži u projekat 700 miliona evra. Sama Rusija još jednom je uverila učesnike projekta: gas će krenuti Južnim tokom kao što je i bilo planirano, 2015. godine.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Nabucco Gas Pipeline International GmbH, www.nabucco-pipeline.com
