Izvor: B92, 22.Apr.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija: Južni tok ili Nabuko?
Ljubljana -- Ruski gasni gigant Gasprom želi da postigne dogovor sa Slovenijom o izgradnji gasovoda Južni tok preko njene teritorije.
Istovremeno, Evropska unija (EU) smatra da je Slovenija, kao članica EU, dužna da uradi sve za realizaciju konkurentskog gasovoda Nabuko.
Kako nezvanično saznaje ljubljanski "Dnevnik", prvi čovek Gasproma Aleksej Miler tokom nedavnog boravka u Ljubljani i razgovora sa slovenačkim državnim vrhom dao je do znanja da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi Rusija želela da sporazum o izgradnji Južnog toka bude potpisan još pre jesenjih izbora u Sloveniji.
Nakon tog susreta, slovenačka vlada je saopštila da su sagovornici "ocenili mogućnosti za saradnju u oblasti snabdevanja zemnim gasom I definisanju novih tranzitnih puteva, i konstatovali da postoje dobri temelji za jačanje veza slovenačkih i ruskih privrednih subjekata".
Obećanje o učešću u projektu gasovoda, koji treba da ide od kaspijskog basena do Italije, već su dale Bugarska, Srbija, Mađarska i Grčka.
Danas bi u Bukureštu hrvatski Jadranski naftovod, srpska Transnafta i rumunski Compet i oil Treminala trebalo da potpišu sporazum o zajedničkom preduzeću za pripremu projekta Južni tok.
Za realizaciju slovenačkog dela bi, piše još "Dnevnik", Gasprom i od slovenačke vlade izabrano preduzeće, najverovatnije Petrol, formirali zajedničku firmu sa sedištem u Švajcarskoj, gde takvu firmu već imaju Gasprom i drugi inicijator projekta, italijanski Eni.
EU je, međutim, sa usvajanjem trećeg energetskog paketa zabranila većinsko vlasništvo energetske infrastrukture u članicama EU od strane trećih zemalja, dakle i Rusije, što stavlja pod znak pitanja procenat vlasništva u eventualnoj mešovitoj slovenačko-ruskoj firmi.
Iako bi izgradnja gasovoda Južni tok donela Sloveniji značajnu korist, iz izvora bliskih slovenačkoj vladi čuju se primedbe da bi potpisivanje sporazuma sa Gaspromom bilo loše prihvaćeno u Briselu.
EU, naime, smatra da bi Slovenija kao predsedavajuća morala da uradi sve za što skoriju realizaciju konkurentskog projekta Nabuko koji bi išao od Kaspijskog mora preko Turske do zapadne Evrope.
Kao jedan od argumenata protiv Južnog toka uzima se i činjenica da bi Slovenija povećala zavisnost od ruskog gasa, iako se u svojoj energetskoj strategiji založila za traženje dodatnog izvora koji bi tu zavisnost smanjio.
Kako se saznaje u Ljubljani, u čitavoj priči se ponovo pojavljuju i Amerikanci, sa kojima je, navodno, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel razgovarao i o Južnom toku.
Šef slovenačke diplomatije je prošlog vikenda demantovao pisanje lista "Indirekt" da mu je savetnik američke vlade za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli u zamenu za slovenačko odustajanje od Južnog toka obećao jedan od položaja u sastavu Evropske komisije.
Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da sa Amerikancima o Južnom toku uopšte nije bilo reči, kao i da "detaljnija rasprava o gasovodima i naftovodima tek počinje".
