Izvor: Blic, 10.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa da Srbija bude most između Rusije i EU
Ako budemo pametni, brzi i mudri, Srbija će biti most između Evropske unije, zapada i Rusije, sve do njenog učlanjenja u EU. Ključna stvar je ratifikacija gasnog sporazuma. Srbija treba da iskoristi ovaj momenat i činjenicu da bi ulazak „Gasproma" u Srbiju za sobom povukao još desetak velikih i srednjih kompanija iz Rusije, spremnih za ulaganja, kao i dolazak njihovih najvećih banaka, kažu ekonomski stručnjaci.
Intenziviranje rusko-srpske ekonomske saradnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otvara, međutim, pitanje da li je gasni sporazum, koji podrazumeva izgradnju gasovoda kroz Srbiju, uslovljen osim prodajom NIS-a i prodajom nekih drugih srpskih kompanija.
Najavljujući ratifikaciju ovog sporazuma ubrzo po formiranju skupštine, potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je da ratifikacija nije uslovljena pritiscima političkog ili ekonomskog karaktera.
- To je pitanje srednjoročnih interesa Srbije da u roku od tri godine bude konkurentna na evropskom tržištu naftnih derivata - rekao je Đelić.
Dmitrij Mališev, savetnik predsednika uprave „Gasproma", kaže za „Blic" da ni ova kompanija, ni Rusija uopšte, od samog početka pregovora o potpisivanju energetskog sporazuma Srbiji nisu postavljali nikakve uslove.
- Apsolutno nikakvih uslovljavanja nema, ni ekonomskih, ni političkih. Bez obzira na sve insinuacije, reč je o obostrano korisnoj saradnji, ali i o potvrdi tradicionalno prijateljskih odnosa naše dve zemlje - ističe Mališev.
- Oni koji umeju da saberu dva i dva shvataju da je sporazum koji smo potpisali čak profitabilniji za Srbiju, nego za Rusiju. Ne samo da će, zahvaljujući njemu, Srbija moći da postane „energetski hab", da će dobiti kolosalne investicije i naše kompanije i drugih ruskih investitora koji će doći sa njom, nego, što je možda još važnije, doneće rekonstrukciju i modernizaciju NIS i energetskih postrojenja - objašnjava on i podvlači da će to otvoriti energetski sektor u Srbiji za konkurenciju.
Interes „Gasproma" je, po njemu, i širi razvoj sopstvene mreže, i razvoj kompanije koju je kupio u Srbiji.
- Mi, za razliku od nekih evropskih kompanija iz ove branše, Srbiju ne želimo da koristimo samo kao tržište za plasman proizvoda, već i da ulažemo - ističe Mališev.
Prema sporazumu, „Gasprom" koji dobija kontrolni paket NIS provući će 400 kilometara gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju i završiti podzemno skladište „Banatski Dvor". Srbiji će to doneti investicije od milijardu dolara i godišnji prihod od 200 miliona dolara na ime tranzitne takse. Ona će moći da otvori oko 100.000 novih ranih mesta i da podigne svoj ukupni međunarodni ekonomski rejting kao tranzitna država za energente. Propusna sposobnost „Južnog toka" biće 30 milijardi kubnih metara gasa, čija je vrednost više od 10 milijardi dolara.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić nakon Međunarodnog ekonomskog foruma u Rusiji najavio je i mogući dolazak i predstavnika ruskog „Fibura" kako bi razmotrio mogućnost strateškog ulaganja u „Petrohemiju", a otvoreni su i pregovori za još dve povezane industrije MSK „Kikinda" i „Azotare" Pančevo. Još jednom je podsetio na zainteresovanost „Aeroflota" za učešće na tenderu koji će za „Jat" biti raspisan do kraja godine.
Nenad Popović, član delegacije srpskih privrednika koji su boravili na forumu u Sankt Peterburgu, kategorično tvrdi da Rusija ne ucenjuje Srbiju i da ne traži poseban, prvilegovani status u Srbiji zarad izgradnje gasovoda.
- Rusija je šesta na listi ekonomskih velesila i logično je da ta velesila koja ulaže svugde u Evropi, Aziji i Americi ulaže i u Srbiji - navodi Popović.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da Srbija treba da iskoristi što bolje naredne godine do učlanjenja u EU kako bi privukla ruske investicije i proizvode iz EU plasirala u Rusiju. On kaže da se u Rusiji vrti ogroman neiskorišćen kapital koji oni žele da plasiraju u inostranstvo i da Đelić pokušava taj momenat da iskoristi.
Da je gasni sporazum ipak loš smatra ekonomista Milan Kovačević. On se slaže da Rusija ima ogromni privatni kapital koji je svakako dobrodošao, ali savetuje da nova vlada prvo treba da dođe do dobrog koncepta kako će završavati privatizaciju, kao i da ona bude transparentnija i da se krupni projekti ne rade na našu štetu i u korist druge države.
Srbija traži:
-potvrdu bescarinskog trgovinskog sporazuma
-proširenje liste proizvoda za bescarinski sporazum
-odluku o remontu Hidroelektrane „Đerdap"
-strateško partnerstvo sa „Prvom petoletkom" iz Trstenika
Rusija traži:
-ratifikovanje energetskog sporazuma
-ulazak „Vnještorgbanke" i „Promsvajzbanke" na srpsko tržište
-strateško partnerstvo sa NIS-om i EPS-om
-saradnju sa ruskim preduzećima uz ponudu povoljnih robnih kredita
-„Aeroflot" zainteresovan za kupovinu „Jata"
